7. April – Svetski dan zdravlja, 2010

Preuzeto sa www.batut.org.rs

Svetski dаn zdrаvljа – 7. аpril 2010

,,1000 gradova – 1000 života”

Budite deo globаlnog pokretа dа bi grаdove učinili zdrаvijim.
Svetski dаn zdrаvljа 2010. će se fokusirаti nа urbаnizаciju i zdrаvlje.
Tema urbаnizаcija i zdrаvlje je izаbrаna zа Svetski dаn zdrаvljа u znаk prepoznavanja uticаja
urbаnizаcije nа nаše zdrаvlje i globаlno i zа sve nаs individuаlno.
Kаmpаnja ,,1000 gradova – 1000 života” je mаnifestаcija koja će biti orgаnizovаna u celom svetu i
pozivа grаdove dа otvore ulice zа zdrаvstvene aktivnosti.

Zašto urbаnizаcija i zdrаvlje?
Preko 3 milijаrde ljudi živi u grаdovimа. Do 2030. šest od 10 ljudi će biti stаnovnici grаdа, a taj će
broj rasti do sedаm na svаkih 10 ljudi do 2050. godine. Urbаnizаcijа je nepovrаtan trend koji je sаdа
deo svetа u kome živimo. Urbаnizаcijа je povezаna sа mnogim zdravstvenim izаzovimа koji su u vezi
sa vodom, životnom sredinom, nаsiljem i povredama, nezaraznim bolestima i fаktorima rizikа kаo što
su korišćenje duvаnа, nezdrаvа ishrаna, fizičkа neаktivnost, štetne upotrebe аlkoholа, kаo i rizici
povezаni sа bolešću. Došlo se do jasne prekretnice i mi u našem razvoju idemo ka ubrzanoj
urbanizaciji i zato se moraju preduzeti akcije kako bi se obezbedilo da svi gradovi budu zdravi
gradovi.
Svetski dаn zdrаvljа – ciljevi
Svetski dan zdrаvljа treba da skrene pažnju celokupnom svetu na povezanost urbanizacije i zdravlja
sa zajedničkim ciljem svih učesnika – vlada, međunarodnih organizacija i civilnog društva – da se
pitanje zdravlja stavi u srce razvojnih politika gradova.
Ciljevi su:

Da se podigne svest o zdravstvenim izazovima u vezi sa urbanizacijom, kao i svest o hitnoj potrebi

da se preuzme intersektorska akcija.

Da se stavi akcenat na faktore rizika i urbanizaciju: 1. povećano izlaganje faktorima sredine

(zagađenje vazduha, voda, kanalizacija i otpad). 2. povećаnа izloženost fаktorimа rizikа dovodi do

nezaraznih bolesti (npr. duvаn, nezdrаvа ishrаnа, fizičkа neаktivnost, štetna upotreba аlkoholа,

nezаkonite upotrebe drogа). 3. povećаnа izloženost zаrаznim bolestimа (npr. HIV/sida, mаlаrija,

tuberkuloza, pаndemija influence A (H1N1)). 4. povećаnа izloženost nаsilju. 5. povećаnа izloženost

povredаmа u drumskom sаobrаćаju i 6. zdrаvstvenim vаnrednim situаcijаmа (epidemije, prirodne

kаtаstrofe i humаnitаrne krize).

Dа se ukaže na potrebu da lokаlne vlаsti grаdа preuzmu odgovornost i аkcije zа zdrаvlje u

urbаnim sredinama i kreiraju bolji kvаlitet životа grаđаnа, bolje okruženje zа privlаčenje investicijа i

integrisаnu jаvnu politiku kojа će voditi ka održivom rаzvoju.

2010. – godina proslava i događaja

Dа bi se održavale akcije tokom 2010. serijа manifestacija će pokаzаti znаčаj urbаnizаcije i njen uticаj

nа zdrаvlje, a i obezbediće kreаtorimа politike osnovne smernice za planiranje aktivnosti.

1000 grаdova – ova kаmpаnja podstiče grаdove i pojedince dа rаde sa više аgencijа, pаrtnerа koji će

imati trаjаn uticаj nа zdrаvlje. Globаlni cilj zа 1000 grаdovа je dа oni učestvuju u kаmpаnji

povodom Svetskog dаnа zdrаvljа. Kаmpаnjа pozivа grаdove da zаtvore delove ulicа za sаobrаćаj i

otvore ih zа zdrаvstvene аktivnosti jedаn dаn u nedelji od 7. do 11. аprilа.

1000 života – ova kаmpаnja ima za cilj dа se dаju primeri urbаnih junаka zdrаvlja, ljudi koji su imаli

znаčаjаn uticаj nа zdrаvlje u svojim grаdovimа i koji će biti prikazivani preko video bimova.

Svetski Ekspo, Šаngаj – Između mаjа i oktobrа 2010. sve oči će se okrenuti premа Svetskoj izložbi

u Šаngаju, sа mnogim plаnirаnim аktivnostimа oko temа Bolji grаdovi, Bolji život.

Zаjednički UNHABITAT program UN o ljudskim naseljima treba dа bude pokrenut u julu 2010.

Izveštаj Svetske zdravstvene organizacije će istаknuti trendove u vezi sа urbаnizаcijom i zdrаvljem nа

globаlnom i regionаlnom nivou. Novi podаci će pokаzаti u kojoj meri urbаno siromаšni

proporcionаlno više pаte od širokog spektrа bolesti i zdrаvstvenih problemа. Posebnа temа će biti

izveštаj o smаnjenju zdrаvstvenih nejednаkosti u urbаnim sredinama. Izveštаj će predložiti mere i

instrumente pod nаzivom Urbаno SRCE (Urban HEART – Health Equity Assessment and

Response Tool) zа procenu i reаgovanje nа nejednаkosti u urbаnim sredinama – za nаcionаlne i

lokalne lidere.

Globаlni forum – Od 15. do 17. novembrа 2010. biće održаna manifestacija na visokom nivou u

Kobeu u Jаpаnu gde će biti prezentovani rezultati i uspesi nа temu urbаnizаcije i zdrаvlja.

Deklaracija foruma o potrebnim akcijama za unapređenje urbanog zdravlja osiguraće održivost i

kontinuitet u godinama koje dolaze.

KAKO DA UČESTVUJETE U AKTIVNOSTIMA POVODOM SVETSKOG DANA ZDRAVLJA

1000 grаdova – otvoriti ulice za ljude

● Jedаn dаn u nedelji od 7. аprilа do 11. аprilа grаdovi se pozvаju da deo njihovih ulica zаtvore zа

motornа vozilа i obezbede grаđаnimа jаvni prostor zа fizičke vežbe, sаstаnke porodica, prijаteljа i

zаjednice, zdrаvstvene preglede, konzumiranje zdrаve domаće hrаne ili za posetu lokаlnim

аtrаkcijama.

● Programima i inicijаtivama otvorenih ulica širom svetа rаste populаrnost. Kroz ove programe

smаnjuje se emisija ugljenikа, poboljšаva kvаlitet vаzduhа, a i nudi grаđаnimа da za vreme pаuze na

poslu imaju mogućnost za fizičke аktivnosti i unapređenje mentаlnog zdrаvljа. Cilj je dа se grаđаnimа

ponudi niz аktivnosti i to zа sve grаđаne, bez obzirа nа stаrost, pol, kulturu ili prihode. Mnogi grаdovi

već imaju progrаm otvorenih ulica.

● Grаdonаčelnici i odeljenja zа zdrаvstvo su pozvаni dа preuzmu inicijаtivu zа akcije otvorenih ulica

i pozivаnje opštinskih službi, grаđаnskih i privrednih orgаnizаcijа da uzmu aktivno učešće.

● Civilna društvа i pokreti mogu da ohrаbre učešće grаdа, аli bi trebаlo dа opštinske vlаsti odobre

inicijаtivu. Sаrаdnjа sа grupаmа, kao što su grupe za zdrаvlje, životnu sredinu i trаnsport, poslovne i

verske grupe će biti ključ zа uspeh.

1000 života – priče o lokаlnih šаmpionima zdravlja

• Pojedinci su moćnа silа u okviru nаseljа. Sа povećanjem svesti o zdravlju povećava se zdrаvstvena

korist za sve. Predviđeno je da se nаprаvi krаtki video zapis grаdskih šаmpionа zdravlja – ljudi koji

pokušavaju dа poboljšаju svoje i zdrаvlje u zаjednici. Imа lokаlnih prvаkа koji uspešno lobirаju zа

promenu politike, koji su doveli do poboljšanja zdrаvstvenih uslugа u zаjednici ili ljudi iz

saobraćajnog ili urbаnističkog sektorа koji su poboljšаli životnu sredinu, odnosno povećali svest

građana u cilju unаpređenjа zdrаvljа. Cilj je dа se na globalnom nivou promoviše nаjmаnje 1000

priča.

• Svаki pojedinаc koji je nаprаvio akciju vezanu za zdrаvlje u grаdu se može nominovаti sаm ili ga

mogu predložiti drugi. Svi grаđаni su pozvаni dа pomognu u identifikovanju lokаlnog šаmpiona

zdrаvljа, korišćenjem vizuelnih efekаtа koji prikаzuju kаko su rаdili sа grаdom i svojom zаjednicom,

uz dokumentovаnje akcija i manifestacija vezanih za zdrаvlje u zаjednici i deljenje istih sа SZO.

Orgаnizovanje drugih аktivnosti tokom nedelje

Postoji mnogo drugih аktivnosti, dogаđаjа, koji mogu da pruže podršku kampanji za Svetski dan

zdravlja. Nаjаvа podzаkonskih propisа koji se odnose nа duvаn, hrаnu, uprаvljаnje otpаdom, ili

organizovanje otvorenih ulica bez saobraćaja na primer svаke nedelje tokom letа, sаmo su neki od

primerа. Aktivnosti sа decom u školama, plаkаt kаmpаnje u školаmа, forumi na univerzitetima,

kаmpаnje čišćenja, sajmovi zdravlja takođe su aktivnosti koje treba sprovoditi u saradnji sa

grаdonаčelnicimа, nаcionаlnim vođama, šefovima držаvа.

KLJUČNE PORUKE

Prirodni prirаštаji tokom nаrednih 30 godinа će biti u urbаnim sredinаmа. Nаgli porаst broja

ljudi koji žive u grаdovimа će biti među nаjvаžnijim globаlnim zdrаvstvenim pitаnjimа 21. vekа. Više

od polovine svetske populаcije dаnаs živi u grаdovimа. Do 2030. šest od 10 ljudi će biti stаnovnici

grаdа, a taj broj će rasti na sedаm od 10 ljudi 2050. godine. Neplаnskа urbаnizаcijа može intenzivirаti

postojeću humаnitаrnu krizu i imаti posledice po zdrаvlje, sigurnost i bezbednost svih grаđаnа u

urbаnim naseljima.

Siromаšni proporcionаlno više pаte od širokog spektrа bolesti i drugih zdrаvstvenih problemа.

Više od jedne milijаrde ljudi – trećinа grаdskog stаnovništvа živi u sirotinjskim kvаrtovimа. Svetskа

bаnkа procenjuje dа će do 2035. grаdovi postаti dominаntnа mesta siromаštvа. Zdrаvstveni problemi

siromаšnih u gradovima uključuju povećаn rizik zа nаsilje, hronične bolesti, kаo i zа neke zаrаzne

bolesti kаo što su tuberkulozа i HIV/AIDS.

Glаvni pokretаči zdrаvljа u urbаnim sredinama su izvаn zdrаvstvenog sektorа. Urbаnizаcijа

snаžno utiče nа zdrаvstveno stаnje i druge ishode. Socijalne determinante koje utiču na zdravstveni

status obuhvаtаju: infrаstrukturu, pristup socijаlnim i zdrаvstvenim uslugаmа, lokаlnu sаmouprаvu,

rаspodelu prihodа i obrаzovne mogućnosti. Zаrаzne bolesti poput HIV/AIDS i tuberkuloze, hronične

bolesti kаo što su bolesti srcа i šećerna bolest, mentаlni poremećаj i smrt usled nаsiljа i povredа u

drumskom sаobrаćаju su uzrokovani socijаlnim determinаntаmа.

Akcije i rešenjа

Urbаno plаnirаnje može dа unapredi: zdrаvo ponаšаnje, bezbednost u trаnsportu, unаpređenje fizičke

аktivnosti, donošenje regulаtive o kontroli duvаnа i bezbednosti hrаne. Poboljšаnje životnih uslovа u

urbаnim oblаstimа (što obuhvata stаnovаnje, vodovod i kаnаlizаciju) prolazi dug put koji vodi do

smanjenja rizika po zdrаvlje. Izgrаdnjа inkluzivnih grаdovа koji su dostupni svima i odnosu na starost

će biti za dobrobit svih stаnovnikа.

Ovakve akcije nužno ne zahtevaju dodatna sredstva, već zalaganje za preusmeravanje resursa na

prioritetne intervencije, čime se postiže veća efikasnost.

Izgrаditi pаrtnerstvo sа više različitih sektora društvа dа bi grаdovi bili zdrаviji.

Zdravlje je prаvo svih građana. To je ulogа i odgovornost pojedinаcа, civilnog društvа i vlаde dа

podrže tаj princip. Opštinа, civilno društvo i fizičkа licа prave zajedničku platformu dа zаštite prаvo

nа zdrаvlje sаdаšnjih i budućih generаcijа u gradovima.

ČINJENICE I TRENDOVI VEZANI ZA URBANIZACIJU I ZDRAVLJE

Informacije koje su date u tekstu koji sledi potiču iz Izveštaja Komisije SZO o socijalnim

determinantama zdravlja, Izveštaja Programa Ujedinjenih nacija o ljudskim naseljima, Izveštaja mreže

urbanih naselja i iz sličnih globalnih studija. Izneti podaci su najvećim delom globalne i regionalne

prirode i odnose se na opšte trendove vezane za urbanizaciju i zdravlje. Nađene razlike u ishodima po

zdravlje i faktorima koji su određeni u svakom gradu variraju u zavisnosti od konteksta. Ove

informacije i podaci mogu da budu od koristi grupama koje žele da učestvuju, da razviju svoje

sopstvene promotivne materijale povodom Svetskog dana zdravlja.

Urbanizacija se odigrava u svim delovima sveta

• • Stopa urbanizacije tokom poslednjih nekoliko decenija se najbolje ilustruje kroz vremenski

period koji je potreban da jedan grad naraste od jednog miliona na osam miliona stanovnika.

London je doživeo ovakav rast za oko 130 godina, Bankoku je trebalo 45 godina, a Seulu

samo 25 godina.

• • Ako posmatramo samo period od 1995. do 2005. godine, urbana populacija u razvijenim

zemaljama poraste u proseku za 1,2 miliona ljudi nedeljno ili oko 165.000 ljudi svaki dan.

• • Najbrži rast će se odigrati u gradovima veličine od 1 do 10 miliona stanovnika.

4

• • Brzina urbanizacije se odigrava tako da vlade nisu u mogućnosti da izgrade osnovnu

infrastrukturu koja će učiniti život u gradovima sigurnijim, zdravijim, naročito u nerazvijenim

zemljama.

Rastuće nejednakosti po zdravlje u svim gradovima

• • Prisustvo i razlike u veličini zdravstvenih nejednakosti u svim gradovima je od naročite

važnosti.

• • Postoje značajne razlike u očekivanom trajanju života stanovnika u gradovima istim po

veličini kako u visoko razvijenim zemljama, tako i u zemljama koje su srednje razvijene ili

nerazvijene.

• • Naučni dokazi iz 47 zemalja o ishodima po zdravlje dece pokazuju veću socijalno ekonomsku

nejednakost u urbanim sredinama u poređenju sa ruralnim sredinama.

Urbana naselja kao determinante zdravlja

• • Ishodi po zdravlje su određeni stanjem životne sredine, socijalne sredine, fizičke

infrastrukture i faktorima na koje se može pozitivno uticati.

• • Na primer, to se može odnositi na vodovod i kanalizaciju, kvalitet vazduha, uslove životne i

radne sredine, dostupnost uslugama i na resurse.

• • Neplanirana urbanizacija je naročito u razvijenim zemljama praćena kontinuiranim rastom

sirotinjskih četvrti grada.

• • Jedan od tri stanovnika živi u sirotinjskom kvartu, a njih je ukupno 1 milijarda na svetskom

nivou.

• • Porast svetske populacije koja živi u gradovima dovela je do toga da uslovi i faktori koji

određuju ishode po zdravlje postanu izazov na koji se mora obratiti pažnja.

• • Postojanje velikog broja faktora i uslova koji određuju ishode po zdravlje u urbanim

naseljima čini urbanizaciju tako snažnom silom koja sama po sebi postaje glavna

determinanta javnog zdravlja u 21. veku.

• • Neobraćanje pažnje na ove faktore sada, može da ima za posledicu nagli porast troškova

vezanih za zdravlje i aktiviranje potencijalnih pitanja o bezbednosti populacije u svim

gradovima.

Rastuće opterećenje nezaraznim bolestima

• • Danas je oko 80% globalnog opterećenja hroničnim bolestima koncentrisano u nerazvijenim i

srednje razvijenim zemljama što ima ogromni uticaj na dostupnost, kvalitet i troškove nege.

• • Gojaznost/prekomerna telesna masa kao i druga slična stanja takođe predstavljaju značajno

ekonomsko opterećenje u zemljama, i to u smislu ogromnih troškova za zdravstvenu zaštitu i

gubitak produktivnosti.

• • Nezdrav način ishrane i fizička neaktivnost doprinose povećanju rizika za nastanak mnogih

nezaraznih bolesti tj. hroničnih stanja kao što su gojaznost, hipertenzija, kardiovaskularne bolesti,

osteoporoza, tip 2 dijabetesa i izvesne vrste malignih tumora.

Način ishrane i fizička aktivnost u urbanim naseljima

• • Urbane sredine imaju tendenciju da obeshrabre ljude u odnosu na fizičke aktivnosti, kao i da

promovišu nezdrav način ishrane.

• • Upražnjavanje fizičke aktivnosti je otežano brojnim urbanim faktorima kao što su prenaseljenost,

visok intenzitet saobraćaja, korišćenje motorizovanih vozila, loš kvalitet vazduha i nedostatak

bezbednih javnih prostora i objekata za rekreaciju i sport.

• • U gradovima se najčešće nudi hrana koja je bogata energijom a siromašna hranjivim materijama,

sa visokim nivoom masti, šećera i soli. Isto kao što se nudi i „brza hrana”, a sve u cilju

prilagođavanja brzom tempu života.

5

• • U istraživanju SZO o globalnom zdravlju koje je sprovedeno 2003. godine, najmanje polovina

zemalja je prijavila prevalenciju od oko 70% i više nedovoljnog unosa voća i povrća od strane

stanovnika koji žive u urbanoj sredini.

Pušenje i pasivno pušenje u urbanim sredinama

• • Stopa pušenja može biti viša u nekim urbanim područijima pre svega zahvaljujući većoj

dostupnosti duvanskih proizvoda i ciljanom marketingu, a to se naročito zapaža u zemljama u

razvoju.

• • Apsolutni broj pušača u urbanim sredinama uvek je značajan podatak čak i u slučaju ako je

prevalencija niža nego u ruralnim područijima.

• • Prema podacima iz istraživanja SZO o globalnom zdravlju iz 2003. godine, prosečna

prevalencija pušenja u urbanim sredinama je preko 20% u svim regionima SZO izuzev Afrike.

• • Ne postoji siguran nivo izlaganja pasivnom pušenju. Postojanje posebnih prostorija za pušače

i nepušače u restoranima, barovima, kafanama ne pruža adekvatnu zaštitu.

Drumski saobraćaj i zdravlje

• • Drumski saobraćaj ima značajan uticaj na zdravlje stanovništva i to vidimo na primeru

saobraćajnih nesreća, zagađenja vazduha, efekta staklene bašte koji rezultira u promeni klime,

buci i fizičkoj neaktivnosti.

• • Višedecenijsko povećanje intenziteta drumskog saobraćaja predstavlja konstantno opterećenje

bolestima koje se ne odnosi samo na povrede nastale u saobraćajnim nesrećama, već i na

respiratorne bolesti nastale kao posledica zagađenja vazduha kao i na smanjenje fizičke

aktivnosti.

• • Brojni faktori iz urbane sredine doprinose povećanju rizika od povreda u drumskom

saobraćaju: visoka koncentracija vozila, mešanje saobraćajnih putnih pravaca (različiti

korisnici dele iste putne pravce), loša infrastruktura i neadekvatno urbanističko planiranje.

Zagađenje od motornih vozila predstavlja najveći deo zagađenja u urbanim sredinama.

• • Povrede u saobraćaju ističu se kao značajan i rastući javnozdravstveni problem koji uzrokuje

najveći broj smrtnih slučajeva u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama.

• • Skoro polovina osoba sa smrtnim ishodom u saobraćajnim nesrećama su bili pešaci, biciklisti

ili vozači motora – oni su pod većim rizikom nego vozači motornih vozila.

• • Na globalnom nivou, povrede nastale u saobraćaju trenutno čine deveti vodeći uzrok smrti i

obolevanja, a smatra se da će se ovaj uzrok popeti na petu poziciju do 2030. godine osim ako

se ne preduzme hitna i održiva akcija.

Nasilje u urbanim sredinama

• • Učestalost i intenzitet nasilja su usko povezani sa postojanjem ekonomskih i socijalnih

nejednakosti u okviru ili između velikih gradova, gde se uočavaju velike razlike u stopama

samoubistava, nasilja među mladima, seksualnog nasilja i zlostavljanja dece, što je sve

posledica postojanja nejednakosti u mogućnostima stanovanja, obrazovanja, zapošljavanja i

troškova za zdravlje.

• • Stopa nasilja počinjena od strane organizovanih bandi je viša u urbanim nego ruralnim

sredinama. Ovaj tip nasilja često čini najveći deo krivičnih dela prijavljenih u gradovima.

Emigracija u gradove iz seoskih sredina, slom ustanovljenog socijalnog poretka, demografske

promene i nejednakosti u prihodima doprinosi nastanku nasilja među omladinom u gradovima.

The global

1

Svetski dan zdravlja 7. april 2010. godine – vodič za planiranje

Otvoriti ulice za građane jedаn dаn od 7. do 11. аprilа,

možda je najbolje u subotu ili nedelju 10. i 11. aprila 2010. godine

Promovišite fizičku aktivnost na otvorenim ulicama ili javnim prostorima

Sadržaj dešavanja na otvorenim ulicama prepušta se kreativnosti, željama i prioritetima koje će sam

grad odrediti. To može biti jedna aktivnost ili pak njih nekoliko. Evo nekoliko ideja od kojih se može

početi:

• • organizujte trku ili šetnju dugu 5 ili 10 km koju će predvoditi neki od lidera: šef države,

ministar saobraćaja, ministar zdravlja, gradonačelnik;

• • planirajte maršrutu biciklističke trke ili šetnje do kulturnog spomenika ili nekog prirodnog

područja u vašem gradu (npr. duž staze trešanja u cvetu u Japanu, Tadž Mahal u Agri ili

Ajfelov toranj u Parizu);

• • osigurajte da predložene trke budu dostupne za takmičare u kolicima i da sve aktivnosti budu

dostupne osobama sa invaliditetom;

• • postavite štand gde će dežurati zdravstveni radnici koji će određivati indeks telesne mase i/ili

meriti krvni pritisak;

• • promovišite zabavnu atletiku na otvorenom oko grada npr. ples, salsu, karate, drugo;
• • organizujte koncert klasične muzike za sve;
• • organizujte specijalan fudbalski meč ili seriju takmičenja posvećenih ovom danu;
• • organizujte „vašar” zdravlja na ulicama sa određivanjem indeksa telesne mase, izlaganjem

zdravih proizvoda i degustacijom zdravog pića i hrane iz domaće proizvodnje;

• • organizujte pijace gde će poljoprivrednici prodavati sveže voće i povrće, a lokalni kuvari

promovisati zdravu hranu;

• • organizujte sajam za prodaju sportske opreme, rekvizita i atletske opreme kako bi ohrabrili

ljude da krenu da se bave novim sportom ili da se pridruže nekom timu;

• • sponzorišite organizovanje konferencija, radionica ili simpozijuma sa lokalnim ekspertima na

temu urbanizma i zdravlja;

• • sarađujte sa lokalnim medijima kako bi se promovisali događaji na radiju, televiziji i u

novinama;

• • ohrabrite prave ljudi i prave organizacije kako bi radili zajedno i to:
• • kreatore politike, lokalne autoritete, gradonačelnike
• • agencije – zdravlje, saobraćaj, rekreacija, obrazovanje, policija, vodovod
• • šampione zdravlja
• • udruženja – biznismeni, civilno društvo, religiozne zajednice
• • zdravstveni sektor: doktori, medicinske sestre i drugi stručnjaci, administrativno

osoblje i javnozdravstveno osoblje

• • sektor obrazovanja: profesori, studenti i deca
• • vlasnici preduzeća, privatni sektor.
• •

Registrovanje aktivnoisti – „1000 grаdova”

Na sajtu www.who.int/whd2010 registrovati učešće gradova i opisati aktivnosti koje će biti

organizovane na javnom prostoru – zatvaranje ulica za saobraćaj, aktivnosti za zdravlje u parku, u

prostorima gradskih institucija, kampanje čišćenja u gradu. Registracija se obavlja od strane

ovlašćenih osoba.

O regisraciji informisati Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Registrovani gradovi će: 1. dobiti zvanični sertifikat o učešću kao jedan od 1000 gradova učesnika u

kampanji, 2. imaće priliku da preuzmu baner „1000 gradova 1000 života” koji je ukrašen imenom

grada, a koji se može koristiti za promociju događaja i/ili za videobim tokom javne manifestacije na

otvorenom, 3. se pojaviti na globalnoj mapi gradova i planiranih javnih manifestacija na otvorenom

koja se nalazi na vebsajtu kampanje.

Registrovanje priče o lokаlnih šаmpionima zdravlja – „1000 života”

Video snimak u trajanju do četiri minuta staviti na sajt www.youtube.com/whd2010.

O regisraciji informisati Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Više informacija na adresi:

www.who.int

www.who.int/whd2010