7. April – Svetski dan zdravlja, 2010

Preuzeto sa www.batut.org.rs

Svetski dan zdravlja – 7. april 2010

,,1000 gradova – 1000 života”

Budite deo globalnog pokreta da bi gradove učinili zdravijim.
Svetski dan zdravlja 2010. će se fokusirati na urbanizaciju i zdravlje.
Tema urbanizacija i zdravlje je izabrana za Svetski dan zdravlja u znak prepoznavanja uticaja
urbanizacije na naše zdravlje i globalno i za sve nas individualno.
Kampanja ,,1000 gradova – 1000 života” je manifestacija koja će biti organizovana u celom svetu i
poziva gradove da otvore ulice za zdravstvene aktivnosti.

Zašto urbanizacija i zdravlje?
Preko 3 milijarde ljudi živi u gradovima. Do 2030. šest od 10 ljudi će biti stanovnici grada, a taj će
broj rasti do sedam na svakih 10 ljudi do 2050. godine. Urbanizacija je nepovratan trend koji je sada
deo sveta u kome živimo. Urbanizacija je povezana sa mnogim zdravstvenim izazovima koji su u vezi
sa vodom, životnom sredinom, nasiljem i povredama, nezaraznim bolestima i faktorima rizika kao što
su korišćenje duvana, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, štetne upotrebe alkohola, kao i rizici
povezani sa bolešću. Došlo se do jasne prekretnice i mi u našem razvoju idemo ka ubrzanoj
urbanizaciji i zato se moraju preduzeti akcije kako bi se obezbedilo da svi gradovi budu zdravi
gradovi.
Svetski dan zdravlja – ciljevi
Svetski dan zdravlja treba da skrene pažnju celokupnom svetu na povezanost urbanizacije i zdravlja
sa zajedničkim ciljem svih učesnika – vlada, međunarodnih organizacija i civilnog društva – da se
pitanje zdravlja stavi u srce razvojnih politika gradova.
Ciljevi su:

Da se podigne svest o zdravstvenim izazovima u vezi sa urbanizacijom, kao i svest o hitnoj potrebi

da se preuzme intersektorska akcija.

Da se stavi akcenat na faktore rizika i urbanizaciju: 1. povećano izlaganje faktorima sredine

(zagađenje vazduha, voda, kanalizacija i otpad). 2. povećana izloženost faktorima rizika dovodi do

nezaraznih bolesti (npr. duvan, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, štetna upotreba alkohola,

nezakonite upotrebe droga). 3. povećana izloženost zaraznim bolestima (npr. HIV/sida, malarija,

tuberkuloza, pandemija influence A (H1N1)). 4. povećana izloženost nasilju. 5. povećana izloženost

povredama u drumskom saobraćaju i 6. zdravstvenim vanrednim situacijama (epidemije, prirodne

katastrofe i humanitarne krize).

Da se ukaže na potrebu da lokalne vlasti grada preuzmu odgovornost i akcije za zdravlje u

urbanim sredinama i kreiraju bolji kvalitet života građana, bolje okruženje za privlačenje investicija i

integrisanu javnu politiku koja će voditi ka održivom razvoju.

2010. – godina proslava i događaja

Da bi se održavale akcije tokom 2010. serija manifestacija će pokazati značaj urbanizacije i njen uticaj

na zdravlje, a i obezbediće kreatorima politike osnovne smernice za planiranje aktivnosti.

1000 gradova – ova kampanja podstiče gradove i pojedince da rade sa više agencija, partnera koji će

imati trajan uticaj na zdravlje. Globalni cilj za 1000 gradova je da oni učestvuju u kampanji

povodom Svetskog dana zdravlja. Kampanja poziva gradove da zatvore delove ulica za saobraćaj i

otvore ih za zdravstvene aktivnosti jedan dan u nedelji od 7. do 11. aprila.

1000 života – ova kampanja ima za cilj da se daju primeri urbanih junaka zdravlja, ljudi koji su imali

značajan uticaj na zdravlje u svojim gradovima i koji će biti prikazivani preko video bimova.

Svetski Ekspo, Šangaj – Između maja i oktobra 2010. sve oči će se okrenuti prema Svetskoj izložbi

u Šangaju, sa mnogim planiranim aktivnostima oko tema Bolji gradovi, Bolji život.

Zajednički UNHABITAT program UN o ljudskim naseljima treba da bude pokrenut u julu 2010.

Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije će istaknuti trendove u vezi sa urbanizacijom i zdravljem na

globalnom i regionalnom nivou. Novi podaci će pokazati u kojoj meri urbano siromašni

proporcionalno više pate od širokog spektra bolesti i zdravstvenih problema. Posebna tema će biti

izveštaj o smanjenju zdravstvenih nejednakosti u urbanim sredinama. Izveštaj će predložiti mere i

instrumente pod nazivom Urbano SRCE (Urban HEART – Health Equity Assessment and

Response Tool) za procenu i reagovanje na nejednakosti u urbanim sredinama – za nacionalne i

lokalne lidere.

Globalni forum – Od 15. do 17. novembra 2010. biće održana manifestacija na visokom nivou u

Kobeu u Japanu gde će biti prezentovani rezultati i uspesi na temu urbanizacije i zdravlja.

Deklaracija foruma o potrebnim akcijama za unapređenje urbanog zdravlja osiguraće održivost i

kontinuitet u godinama koje dolaze.

KAKO DA UČESTVUJETE U AKTIVNOSTIMA POVODOM SVETSKOG DANA ZDRAVLJA

1000 gradova – otvoriti ulice za ljude

● Jedan dan u nedelji od 7. aprila do 11. aprila gradovi se pozvaju da deo njihovih ulica zatvore za

motorna vozila i obezbede građanima javni prostor za fizičke vežbe, sastanke porodica, prijatelja i

zajednice, zdravstvene preglede, konzumiranje zdrave domaće hrane ili za posetu lokalnim

atrakcijama.

● Programima i inicijativama otvorenih ulica širom sveta raste popularnost. Kroz ove programe

smanjuje se emisija ugljenika, poboljšava kvalitet vazduha, a i nudi građanima da za vreme pauze na

poslu imaju mogućnost za fizičke aktivnosti i unapređenje mentalnog zdravlja. Cilj je da se građanima

ponudi niz aktivnosti i to za sve građane, bez obzira na starost, pol, kulturu ili prihode. Mnogi gradovi

već imaju program otvorenih ulica.

● Gradonačelnici i odeljenja za zdravstvo su pozvani da preuzmu inicijativu za akcije otvorenih ulica

i pozivanje opštinskih službi, građanskih i privrednih organizacija da uzmu aktivno učešće.

● Civilna društva i pokreti mogu da ohrabre učešće grada, ali bi trebalo da opštinske vlasti odobre

inicijativu. Saradnja sa grupama, kao što su grupe za zdravlje, životnu sredinu i transport, poslovne i

verske grupe će biti ključ za uspeh.

1000 života – priče o lokalnih šampionima zdravlja

• Pojedinci su moćna sila u okviru naselja. Sa povećanjem svesti o zdravlju povećava se zdravstvena

korist za sve. Predviđeno je da se napravi kratki video zapis gradskih šampiona zdravlja – ljudi koji

pokušavaju da poboljšaju svoje i zdravlje u zajednici. Ima lokalnih prvaka koji uspešno lobiraju za

promenu politike, koji su doveli do poboljšanja zdravstvenih usluga u zajednici ili ljudi iz

saobraćajnog ili urbanističkog sektora koji su poboljšali životnu sredinu, odnosno povećali svest

građana u cilju unapređenja zdravlja. Cilj je da se na globalnom nivou promoviše najmanje 1000

priča.

• Svaki pojedinac koji je napravio akciju vezanu za zdravlje u gradu se može nominovati sam ili ga

mogu predložiti drugi. Svi građani su pozvani da pomognu u identifikovanju lokalnog šampiona

zdravlja, korišćenjem vizuelnih efekata koji prikazuju kako su radili sa gradom i svojom zajednicom,

uz dokumentovanje akcija i manifestacija vezanih za zdravlje u zajednici i deljenje istih sa SZO.

Organizovanje drugih aktivnosti tokom nedelje

Postoji mnogo drugih aktivnosti, događaja, koji mogu da pruže podršku kampanji za Svetski dan

zdravlja. Najava podzakonskih propisa koji se odnose na duvan, hranu, upravljanje otpadom, ili

organizovanje otvorenih ulica bez saobraćaja na primer svake nedelje tokom leta, samo su neki od

primera. Aktivnosti sa decom u školama, plakat kampanje u školama, forumi na univerzitetima,

kampanje čišćenja, sajmovi zdravlja takođe su aktivnosti koje treba sprovoditi u saradnji sa

gradonačelnicima, nacionalnim vođama, šefovima država.

KLJUČNE PORUKE

Prirodni priraštaji tokom narednih 30 godina će biti u urbanim sredinama. Nagli porast broja

ljudi koji žive u gradovima će biti među najvažnijim globalnim zdravstvenim pitanjima 21. veka. Više

od polovine svetske populacije danas živi u gradovima. Do 2030. šest od 10 ljudi će biti stanovnici

grada, a taj broj će rasti na sedam od 10 ljudi 2050. godine. Neplanska urbanizacija može intenzivirati

postojeću humanitarnu krizu i imati posledice po zdravlje, sigurnost i bezbednost svih građana u

urbanim naseljima.

Siromašni proporcionalno više pate od širokog spektra bolesti i drugih zdravstvenih problema.

Više od jedne milijarde ljudi – trećina gradskog stanovništva živi u sirotinjskim kvartovima. Svetska

banka procenjuje da će do 2035. gradovi postati dominantna mesta siromaštva. Zdravstveni problemi

siromašnih u gradovima uključuju povećan rizik za nasilje, hronične bolesti, kao i za neke zarazne

bolesti kao što su tuberkuloza i HIV/AIDS.

Glavni pokretači zdravlja u urbanim sredinama su izvan zdravstvenog sektora. Urbanizacija

snažno utiče na zdravstveno stanje i druge ishode. Socijalne determinante koje utiču na zdravstveni

status obuhvataju: infrastrukturu, pristup socijalnim i zdravstvenim uslugama, lokalnu samoupravu,

raspodelu prihoda i obrazovne mogućnosti. Zarazne bolesti poput HIV/AIDS i tuberkuloze, hronične

bolesti kao što su bolesti srca i šećerna bolest, mentalni poremećaj i smrt usled nasilja i povreda u

drumskom saobraćaju su uzrokovani socijalnim determinantama.

Akcije i rešenja

Urbano planiranje može da unapredi: zdravo ponašanje, bezbednost u transportu, unapređenje fizičke

aktivnosti, donošenje regulative o kontroli duvana i bezbednosti hrane. Poboljšanje životnih uslova u

urbanim oblastima (što obuhvata stanovanje, vodovod i kanalizaciju) prolazi dug put koji vodi do

smanjenja rizika po zdravlje. Izgradnja inkluzivnih gradova koji su dostupni svima i odnosu na starost

će biti za dobrobit svih stanovnika.

Ovakve akcije nužno ne zahtevaju dodatna sredstva, već zalaganje za preusmeravanje resursa na

prioritetne intervencije, čime se postiže veća efikasnost.

Izgraditi partnerstvo sa više različitih sektora društva da bi gradovi bili zdraviji.

Zdravlje je pravo svih građana. To je uloga i odgovornost pojedinaca, civilnog društva i vlade da

podrže taj princip. Opština, civilno društvo i fizička lica prave zajedničku platformu da zaštite pravo

na zdravlje sadašnjih i budućih generacija u gradovima.

ČINJENICE I TRENDOVI VEZANI ZA URBANIZACIJU I ZDRAVLJE

Informacije koje su date u tekstu koji sledi potiču iz Izveštaja Komisije SZO o socijalnim

determinantama zdravlja, Izveštaja Programa Ujedinjenih nacija o ljudskim naseljima, Izveštaja mreže

urbanih naselja i iz sličnih globalnih studija. Izneti podaci su najvećim delom globalne i regionalne

prirode i odnose se na opšte trendove vezane za urbanizaciju i zdravlje. Nađene razlike u ishodima po

zdravlje i faktorima koji su određeni u svakom gradu variraju u zavisnosti od konteksta. Ove

informacije i podaci mogu da budu od koristi grupama koje žele da učestvuju, da razviju svoje

sopstvene promotivne materijale povodom Svetskog dana zdravlja.

Urbanizacija se odigrava u svim delovima sveta

• • Stopa urbanizacije tokom poslednjih nekoliko decenija se najbolje ilustruje kroz vremenski

period koji je potreban da jedan grad naraste od jednog miliona na osam miliona stanovnika.

London je doživeo ovakav rast za oko 130 godina, Bankoku je trebalo 45 godina, a Seulu

samo 25 godina.

• • Ako posmatramo samo period od 1995. do 2005. godine, urbana populacija u razvijenim

zemaljama poraste u proseku za 1,2 miliona ljudi nedeljno ili oko 165.000 ljudi svaki dan.

• • Najbrži rast će se odigrati u gradovima veličine od 1 do 10 miliona stanovnika.

4

• • Brzina urbanizacije se odigrava tako da vlade nisu u mogućnosti da izgrade osnovnu

infrastrukturu koja će učiniti život u gradovima sigurnijim, zdravijim, naročito u nerazvijenim

zemljama.

Rastuće nejednakosti po zdravlje u svim gradovima

• • Prisustvo i razlike u veličini zdravstvenih nejednakosti u svim gradovima je od naročite

važnosti.

• • Postoje značajne razlike u očekivanom trajanju života stanovnika u gradovima istim po

veličini kako u visoko razvijenim zemljama, tako i u zemljama koje su srednje razvijene ili

nerazvijene.

• • Naučni dokazi iz 47 zemalja o ishodima po zdravlje dece pokazuju veću socijalno ekonomsku

nejednakost u urbanim sredinama u poređenju sa ruralnim sredinama.

Urbana naselja kao determinante zdravlja

• • Ishodi po zdravlje su određeni stanjem životne sredine, socijalne sredine, fizičke

infrastrukture i faktorima na koje se može pozitivno uticati.

• • Na primer, to se može odnositi na vodovod i kanalizaciju, kvalitet vazduha, uslove životne i

radne sredine, dostupnost uslugama i na resurse.

• • Neplanirana urbanizacija je naročito u razvijenim zemljama praćena kontinuiranim rastom

sirotinjskih četvrti grada.

• • Jedan od tri stanovnika živi u sirotinjskom kvartu, a njih je ukupno 1 milijarda na svetskom

nivou.

• • Porast svetske populacije koja živi u gradovima dovela je do toga da uslovi i faktori koji

određuju ishode po zdravlje postanu izazov na koji se mora obratiti pažnja.

• • Postojanje velikog broja faktora i uslova koji određuju ishode po zdravlje u urbanim

naseljima čini urbanizaciju tako snažnom silom koja sama po sebi postaje glavna

determinanta javnog zdravlja u 21. veku.

• • Neobraćanje pažnje na ove faktore sada, može da ima za posledicu nagli porast troškova

vezanih za zdravlje i aktiviranje potencijalnih pitanja o bezbednosti populacije u svim

gradovima.

Rastuće opterećenje nezaraznim bolestima

• • Danas je oko 80% globalnog opterećenja hroničnim bolestima koncentrisano u nerazvijenim i

srednje razvijenim zemljama što ima ogromni uticaj na dostupnost, kvalitet i troškove nege.

• • Gojaznost/prekomerna telesna masa kao i druga slična stanja takođe predstavljaju značajno

ekonomsko opterećenje u zemljama, i to u smislu ogromnih troškova za zdravstvenu zaštitu i

gubitak produktivnosti.

• • Nezdrav način ishrane i fizička neaktivnost doprinose povećanju rizika za nastanak mnogih

nezaraznih bolesti tj. hroničnih stanja kao što su gojaznost, hipertenzija, kardiovaskularne bolesti,

osteoporoza, tip 2 dijabetesa i izvesne vrste malignih tumora.

Način ishrane i fizička aktivnost u urbanim naseljima

• • Urbane sredine imaju tendenciju da obeshrabre ljude u odnosu na fizičke aktivnosti, kao i da

promovišu nezdrav način ishrane.

• • Upražnjavanje fizičke aktivnosti je otežano brojnim urbanim faktorima kao što su prenaseljenost,

visok intenzitet saobraćaja, korišćenje motorizovanih vozila, loš kvalitet vazduha i nedostatak

bezbednih javnih prostora i objekata za rekreaciju i sport.

• • U gradovima se najčešće nudi hrana koja je bogata energijom a siromašna hranjivim materijama,

sa visokim nivoom masti, šećera i soli. Isto kao što se nudi i „brza hrana”, a sve u cilju

prilagođavanja brzom tempu života.

5

• • U istraživanju SZO o globalnom zdravlju koje je sprovedeno 2003. godine, najmanje polovina

zemalja je prijavila prevalenciju od oko 70% i više nedovoljnog unosa voća i povrća od strane

stanovnika koji žive u urbanoj sredini.

Pušenje i pasivno pušenje u urbanim sredinama

• • Stopa pušenja može biti viša u nekim urbanim područijima pre svega zahvaljujući većoj

dostupnosti duvanskih proizvoda i ciljanom marketingu, a to se naročito zapaža u zemljama u

razvoju.

• • Apsolutni broj pušača u urbanim sredinama uvek je značajan podatak čak i u slučaju ako je

prevalencija niža nego u ruralnim područijima.

• • Prema podacima iz istraživanja SZO o globalnom zdravlju iz 2003. godine, prosečna

prevalencija pušenja u urbanim sredinama je preko 20% u svim regionima SZO izuzev Afrike.

• • Ne postoji siguran nivo izlaganja pasivnom pušenju. Postojanje posebnih prostorija za pušače

i nepušače u restoranima, barovima, kafanama ne pruža adekvatnu zaštitu.

Drumski saobraćaj i zdravlje

• • Drumski saobraćaj ima značajan uticaj na zdravlje stanovništva i to vidimo na primeru

saobraćajnih nesreća, zagađenja vazduha, efekta staklene bašte koji rezultira u promeni klime,

buci i fizičkoj neaktivnosti.

• • Višedecenijsko povećanje intenziteta drumskog saobraćaja predstavlja konstantno opterećenje

bolestima koje se ne odnosi samo na povrede nastale u saobraćajnim nesrećama, već i na

respiratorne bolesti nastale kao posledica zagađenja vazduha kao i na smanjenje fizičke

aktivnosti.

• • Brojni faktori iz urbane sredine doprinose povećanju rizika od povreda u drumskom

saobraćaju: visoka koncentracija vozila, mešanje saobraćajnih putnih pravaca (različiti

korisnici dele iste putne pravce), loša infrastruktura i neadekvatno urbanističko planiranje.

Zagađenje od motornih vozila predstavlja najveći deo zagađenja u urbanim sredinama.

• • Povrede u saobraćaju ističu se kao značajan i rastući javnozdravstveni problem koji uzrokuje

najveći broj smrtnih slučajeva u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama.

• • Skoro polovina osoba sa smrtnim ishodom u saobraćajnim nesrećama su bili pešaci, biciklisti

ili vozači motora – oni su pod većim rizikom nego vozači motornih vozila.

• • Na globalnom nivou, povrede nastale u saobraćaju trenutno čine deveti vodeći uzrok smrti i

obolevanja, a smatra se da će se ovaj uzrok popeti na petu poziciju do 2030. godine osim ako

se ne preduzme hitna i održiva akcija.

Nasilje u urbanim sredinama

• • Učestalost i intenzitet nasilja su usko povezani sa postojanjem ekonomskih i socijalnih

nejednakosti u okviru ili između velikih gradova, gde se uočavaju velike razlike u stopama

samoubistava, nasilja među mladima, seksualnog nasilja i zlostavljanja dece, što je sve

posledica postojanja nejednakosti u mogućnostima stanovanja, obrazovanja, zapošljavanja i

troškova za zdravlje.

• • Stopa nasilja počinjena od strane organizovanih bandi je viša u urbanim nego ruralnim

sredinama. Ovaj tip nasilja često čini najveći deo krivičnih dela prijavljenih u gradovima.

Emigracija u gradove iz seoskih sredina, slom ustanovljenog socijalnog poretka, demografske

promene i nejednakosti u prihodima doprinosi nastanku nasilja među omladinom u gradovima.

The global

1

Svetski dan zdravlja 7. april 2010. godine – vodič za planiranje

Otvoriti ulice za građane jedan dan od 7. do 11. aprila,

možda je najbolje u subotu ili nedelju 10. i 11. aprila 2010. godine

Promovišite fizičku aktivnost na otvorenim ulicama ili javnim prostorima

Sadržaj dešavanja na otvorenim ulicama prepušta se kreativnosti, željama i prioritetima koje će sam

grad odrediti. To može biti jedna aktivnost ili pak njih nekoliko. Evo nekoliko ideja od kojih se može

početi:

• • organizujte trku ili šetnju dugu 5 ili 10 km koju će predvoditi neki od lidera: šef države,

ministar saobraćaja, ministar zdravlja, gradonačelnik;

• • planirajte maršrutu biciklističke trke ili šetnje do kulturnog spomenika ili nekog prirodnog

područja u vašem gradu (npr. duž staze trešanja u cvetu u Japanu, Tadž Mahal u Agri ili

Ajfelov toranj u Parizu);

• • osigurajte da predložene trke budu dostupne za takmičare u kolicima i da sve aktivnosti budu

dostupne osobama sa invaliditetom;

• • postavite štand gde će dežurati zdravstveni radnici koji će određivati indeks telesne mase i/ili

meriti krvni pritisak;

• • promovišite zabavnu atletiku na otvorenom oko grada npr. ples, salsu, karate, drugo;
• • organizujte koncert klasične muzike za sve;
• • organizujte specijalan fudbalski meč ili seriju takmičenja posvećenih ovom danu;
• • organizujte „vašar” zdravlja na ulicama sa određivanjem indeksa telesne mase, izlaganjem

zdravih proizvoda i degustacijom zdravog pića i hrane iz domaće proizvodnje;

• • organizujte pijace gde će poljoprivrednici prodavati sveže voće i povrće, a lokalni kuvari

promovisati zdravu hranu;

• • organizujte sajam za prodaju sportske opreme, rekvizita i atletske opreme kako bi ohrabrili

ljude da krenu da se bave novim sportom ili da se pridruže nekom timu;

• • sponzorišite organizovanje konferencija, radionica ili simpozijuma sa lokalnim ekspertima na

temu urbanizma i zdravlja;

• • sarađujte sa lokalnim medijima kako bi se promovisali događaji na radiju, televiziji i u

novinama;

• • ohrabrite prave ljudi i prave organizacije kako bi radili zajedno i to:
• • kreatore politike, lokalne autoritete, gradonačelnike
• • agencije – zdravlje, saobraćaj, rekreacija, obrazovanje, policija, vodovod
• • šampione zdravlja
• • udruženja – biznismeni, civilno društvo, religiozne zajednice
• • zdravstveni sektor: doktori, medicinske sestre i drugi stručnjaci, administrativno

osoblje i javnozdravstveno osoblje

• • sektor obrazovanja: profesori, studenti i deca
• • vlasnici preduzeća, privatni sektor.
• •

Registrovanje aktivnoisti – „1000 gradova”

Na sajtu www.who.int/whd2010 registrovati učešće gradova i opisati aktivnosti koje će biti

organizovane na javnom prostoru – zatvaranje ulica za saobraćaj, aktivnosti za zdravlje u parku, u

prostorima gradskih institucija, kampanje čišćenja u gradu. Registracija se obavlja od strane

ovlašćenih osoba.

O regisraciji informisati Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Registrovani gradovi će: 1. dobiti zvanični sertifikat o učešću kao jedan od 1000 gradova učesnika u

kampanji, 2. imaće priliku da preuzmu baner „1000 gradova 1000 života” koji je ukrašen imenom

grada, a koji se može koristiti za promociju događaja i/ili za videobim tokom javne manifestacije na

otvorenom, 3. se pojaviti na globalnoj mapi gradova i planiranih javnih manifestacija na otvorenom

koja se nalazi na vebsajtu kampanje.

Registrovanje priče o lokalnih šampionima zdravlja – „1000 života”

Video snimak u trajanju do četiri minuta staviti na sajt www.youtube.com/whd2010.

O regisraciji informisati Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Više informacija na adresi:

www.who.int

www.who.int/whd2010