Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je dana 10. maja 2002. godine pokrenula globalnu inicijativu za obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti. Taj dan je poznat pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“, a odnosi se na umerenu fizičku aktivnost bez obzira na sadržaje, mesto i vreme izvođenja. Ciljna grupa je celokupno stanovništvo.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u cilju povećanja pažnje celokupne svetske javnosti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i blagostanja, dana 10. maja 2002. godine pokrenula globalnu inicijativu za obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti. Taj dan je poznat pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“, a odnosi se na umerenu fizičku aktivnost bez obzira na sadržaje, mesto i vreme izvođenja. Ciljna grupa je celokupna populacija uvažavajući sve različitosti u smislu uzrasta, pola, verske, rasne, socijalne, ekonomske i etničke pripadnosti.
Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta.
U svetu je približno 31% osoba starijih od 15. godina nedovoljno fizički aktivno.
Prema podacima iz istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2006. godini više od dve trećine odraslog stanovništva u Srbiji je fizički neaktivno (67,7%). Procenat odraslih stanovnika koji je vežbao više od tri puta nedeljno iznosio je 25,5%, što je značajno povećanje u odnosu na 2000. godinu kada je taj procenat bio 13,7%. U 2006. godini 31,1% zaposlenih u Srbiji se bavilo sedenternim tipom posla, za razliku od 2000. godine kada je taj procenat iznosio 25,2%.
Prema rezultatima analitičke studije zdravlja stanovnika Srbije Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, kod učenika osnovnih škola prisutan je trend smanjenja broja dece sa deformacijom stopala sa 16,8% u 1997. na 13,9% u 2007. godini, ali i da je zabeležen porast broja dece sa deformitetima kičmenog stuba sa 8,8% u 1997. na 10,2% u 2007. godini. Isti trend se pojavuje i kod učenika srednjih škola gde je prisutno smanjenje broja dece sa deformacijom stopala sa 10,0% u 1997. na 8,4% u 2007. godini, a porast broja dece sa deformitetima kičmenog stuba sa 12,4% u 1997. na 17,5% u 2007. godini.
Ciljevi Međunarodnog dana fizičke aktivnosti
Cilj je da se osmisle brojne akcije koje će promovisati kretanje kao važan put do dobrog zdravlja.
Nacionalni ciljevi ostvariće se kroz:
- povećanje pažnje i znanja sveukupne javnosti o značaju fizičke aktivnosti u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti.
- Kroz zagovaranje prednosti fizičke aktivnosti kroz primere dobre prakse, a radi povećanja učešća stanovništva u sportsko-rekreativnim programima.
- Kroz promociju zdravih navika i stilova života i ukazivanje na opasnosti koje nose rizični oblici ponašanja (nepravilna ishrana, zloupotreba duvana, alkohola, psihoaktivnih supstanci itd.).
10 činjenica o fizičkoj aktivnosti:
- Fizička neaktivnost je četvrti vodeći faktor rizika ukupne smrtnosti u svetu. Od ukupnog broja smrti u svetu 6% je posledica fizičke neaktivnosti što je izjednačeno sa brojem smrti kao posledica povišenog nivoa šećera u krvi. Vodeća dva faktora rizika su visok krvni pritisak sa 13% i upotreba duvanskih proizvoda 9%.
- Redovna fizička aktivnost pomaže očuvanju zdravlja. Fizički aktivne osobe imaju manje stope oboljevanja od bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, raka dojke i debelog creva i depresije. Imaju manji rizik od preloma kuka i kičmenih pršljenova prilikom pada i imaju veće šanse da održe svoju težinu.
- Fizičku aktivnost ne treba mešati sa sportom. Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije (sagorevanja kalorija). Pored sporta i vežbanja to uključuje i druge aktivnosti kao što su šetnja, plesanje, rad u bašti, kućni poslovi, itd.
- Svaki oblik fizičke aktivnosti (umerena i intenzivna) doprinosi zdravlju. Oblici fizičke aktivnostirazlikuju se od čoveka do čoveka u zavisnosti od fizičke spremnosti. Fizička aktivnost ne podrazumeva samo trčanje, brzo plivanje ili vožnju biscikla već i brzo hodanje, plesanje, kućne poslove, itd.
- Populacija starosne dobi od 5 do 17 godina. Ova populaciona grupa treba da ima najmanje 60 minuta svakodnevne umerene ili intenzivne fizičke aktivnosti. Sve preko toga obezbeđuje dodatnu zdravstvenu korist.
- Populacija starosne dobi od 18 do 64 godine. Ova populaciona grupa treba da ima najmanje 150 minuta umerene ili 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno ili kombinovano. Preporučuje se da sve aktivnosti treba sprovoditi u serijama od po 10 minuta.
- Populacija starosne dobi starije od 65 godina. Ova populaciona grupa zbog slabije pokretljivosti treba da je fizički aktivna najmanje tri dana u nedelji radi održavanja ravnoteže i prevencije padova u skladu sa svojim zdravstvenim i fizičkim sposobnostima. Prepruke su kao kod prethodne populacione grupe.
- Ove preporuke važe za sve zdrave odrasle osobe. Ukoliko zdravstveno stanje ne ukazuje na suprotno, ove preporuke se odnose na sve ljude, bez obzira na pol, rasu, etničku pripadnost ili visinu prihoda. Ove preporuke važe i za odrasle osobe sa invaliditetom.
- Bilo kakva fizička aktivnost je bolja od fizičke neaktivnosti. Fizički neaktivne osobe treba da počnu sa malim brojem aktivnosti kojima će vremenom postepeno povećavati učestalost i intenzitet. Odrasli i stariji koji su fizički neaktivni kao i oni koji imaju ograničenja zbog nekog oboljenja, zdravstveno poboljšanje će osetiti tek kad budu više fizički aktivni. Osobe sa srčanim ili nekim drugim težim oboljenjem, trudnice i porodilje pre započinjanja bilo kakve fizičke aktivnosti neophodno je da se obrate nadležnom lekaru radi dobijanja stručnog saveta.
- Bezbedna životna sredina i zajednica mogu uticati na povećanje fizičke aktivnosti. Gradska politika i politika životne sredine imaju ogroman potencijal da povećaju nivo fizičke aktivnosti u populaciji. Potrebno je obezbediti sigurne i dostupne oblike aktivnog transporta kao što su vožnja bicikla i šetnja ili prostore i objekte za decu i omladinu kako bi mogli svoje slobodno vreme da provedu kroz fizičku aktivnost.
PRILOZI
Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad
Kako povećati fizičku aktivnost
Kreativne radionice za rad sa decom na temu fizičke aktivnosti
Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovnić-Batut”, Beograd
Šta je fizička aktivnost?
Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije (sagorevanja kalorija). Brzo hodanje, penjanje uz stepenice, šetnja, usisavanje, pranje prozora, vožnja bicikla, plivanje, trčanje, košarka, fudbal… sve ovo je fizička aktivnost.
Zašto je važna fizička aktivnost za zdravlje?
Redovna umerena fizička aktivnost je jedan od najlakših načina za očuvanje i unapređenje zdravlja. Brojna istraživanja su pokazala pozitivne efekte redovnih fizičkih aktivnosti na zdravlje: prevencija oboljenja srca, šećerne bolesti, raka debelog creva, depresije i gojaznosti. Fizička aktivnost dovodi do smanjenja povišenog krvnog pritiska, pada masnoća i šećera u krvi. Vežbanjem jačamo svoj srčani mišić (povećavamo udarni i minutni volumen) i pluća (povećavamo disajni volumen i bogatimo alveolarnu mrežu). Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od pojave akutnog infarkta miokarda za 18%, a moždanog udara za 11%. Fizička aktivnost jača naše kosti i celi skelet, smanjuje stres i anksioznost (nervozu), pomažući nam da se opustimo i bolje spavamo. Ona unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje, osećaj ispunjenosti i zadovoljstva.
Kako povećati svakodnevnu fizičku aktivnost?
– Za vežbanje nije neophodno izdvojiti mnogo vremena u toku dana. Neka fizička aktivnost postane sastavni deo vaših dnevnih obaveza.
– Ukoliko do sada niste bili aktivni krenite postepeno, jer preterano opterećenje može pre da naškodi nego da koristi vašem zdravlju.
– Postepeno produžavajte vreme aktivnosti i opterećenje.
– Neka fizička aktivnost bude raznovrsna, da bi se aktivirale različite grupe mišića.
– Umesto vožnje kolima pešačite.
– Svakoga dana šetajte najmanje pola sata. To znači da siđete dve autobuske stanice ranije da biste se prošetali 20-tak minuta, a pri povratku jednu stanicu ranije što je dodatnih 10 minuta šetnje.
– Umesto lifta koristite stepenice.
– Ograničite vreme provedeno uz računar i televizijski program.
– Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera, odbojka, košarka, fudbal…).
– Vežbajte sa prijateljima. To je dobar stimulans da ne preskačete termine, a i biće Vam prijatnije u poznatom društvu.
– „Po zdravlje hodajte ka reci, a ne ka apoteci!”.
LINKOVI: