29. septembar 2013 – Svetski dan srca – “KRENI PUTEM ZDRAVOG SRCA”

Svetska Federacija za Srce [World Heart Federation] ustanovila je obeležavanje Svetskog dana srca [World Heart Day] 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta o značaju bolesti srca i krvnih sudova i njihovoj prevenciji. Svetski dan srca 2013. godine posvećen je zdravim stilovima života i obeležava se pod sloganom “KRENI PUTEM ZDRAVOG SRCA”.

http://www.batut.org.rs/index.php?content=586

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović-Batut”

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVODOM SVETSKOG DANA SRCA

Ažurirano 26.09.2013. godine

Svaki drugi slučaj srčanog i moždanog udara može da se spreči promenom ponašanja

Svetska federacija za srce od 2000. godine vodi globalnu borbu protiv kardiovaskularnih bolesti, koje su vodeći uzrok obolevanja i umiranja širom sveta. Svetski dan srca se ove godine obeležava 29. septembra pod sloganom „Krenite putem zdravog srca” i posvećen je prevenciji bolesti srca i krvnih sudova u svim uzrasnim kategorijama.

Svake godine u svetu od srčanog i moždanog udara umre približno 14 miliona ljudi, a više od 18% umre pre 60. godine života. Naučno je dokazano da se 2/3 prevremenih smrti od nezaraznih bolesti, uključujući i smrtnost od srčanog i moždanog udara, može sprečiti unapređenjem zdravlja i sprečavanjem nastanka bolesti. Preostala trećina prevremene smrtnosti može da se spreči unapređenjem sistema zdravstvene zaštite. Zbog toga postoje velike razlike u učestalosti prevremene smrtnosti koje se kreću od 4% u visoko razvijenim zemljama do 42% u nisko razvijenim zemljama.

Republika Srbija pripada grupi zemalja u razvoju, koje karakteriše visoka stopa umiranja i obolevanja od kardiovaskularnih bolesti. U našoj zemlji se epidemiološka slika ove grupe bolesti ne menja od 80-ih godina prošlog veka. I dalje su to bolesti od kojih oboleva i umire najveći deo stanovništva Srbije. Tokom 2012. godine od bolesti srca i krvnih sudova umrlo je 54.972 osoba (25.307 muškaraca i 29.665 žena). U Srbiji svakog dana od različitih oblika bolesti srca i krvnih sudova umre 151 osoba, a svaka druga umrla osoba je ženskog pola. Svakog dana u Srbiji se registruje 60 srčanih udara, a 16 osoba dnevno umre od posledica ove bolesti.

Međunarodni autoriteti ukazuju na značaj negovanja zdravih stilova života kao najefikasnijih u sprečavanju nastavka ovih bolesti u svim uzrasnim kategorijama.

Sa sticanjem znanja i usvajanjem zdravih stilova života treba započeti u najranijem detinjstvu, jer se tada formira lični odnos prema zdravlju. Decu treba naučiti da je duvanski dim opasan po zdravlje, da je za njihov uzrast i dobro zdravlje tokom života potrebna svakodnevna fizička aktivnost i pravilna ishrana.

Radno aktivno stanovništvo i stari su u visokom riziku za pojavu srčanih bolesti, posebno žene čiji je rizik generalno podcenjen, a istina je zapravo sasvim drugačija. Najveći broj žena umire od kardiovaskularnih bolesti. Rizik od nastanka srčanog udara je 25% viši kod žena pušača nego kod muškaraca pušača, a žene obolele od dijabetesa imaju nesrazmerno veći rizik umiranja od kardiovaskularnih bolesti nego muškarci.

Procena ukupnog kardiovaskularnog rizika i kod žena i kod muškaraca postiže se redovnim zdravstvenim kontrolama kod izabranog lekara. Većina prisutnih faktora rizika je promenjivog karaktera, jer su posledica ponašanja. Među najznačajnije faktore rizika koji su odgovorni za smrtnost od kardiovaskularnih bolesti ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%).

Bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzročnici oboljevanja i umiranja u svetu. One odnose 17,3 miliona života svake godine, što je svaki treći umrli stanovnik. Svetska federacija za srce upozorava da bi se 80% prevremenih smrtnih ishoda moglo sprečiti kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Krenite putem zdravog srca“ naglašavajući značaj zdravih stilova života, kao i sveukupan značaj prevencije faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, u svim grupama stanovništva.

Zabluda je da od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju samo starije osobe, osobe muškog pola i bogati. Bolesti srca i krvnih sudova pogađaju žene kao i muškarce, ali je rizik ozbiljno potcenjen kod žena. Zapravo, bolesti srca i krvnih sudova su ubica broj jedan i među ženskom populacijom, izazivajući jedan od tri smrtna slučaja kod žena: to je oko jedan smrtni slučaj u minuti! Važno je da se žene upoznaju sa svojim rizikom od oboljevanja od bolesti srca i krvnih sudova i da preduzmu mere kako bi zaštitile sebe i svoju porodicu!

I deca su izložena riziku za pojavu bolesti srca i krvnih sudova koje mogu da se jave i pre rođenja, tokom fetalnog razvoja, a taj rizik raste tokom detinjstva usvajenjem loših životnih navika kao što su nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i izloženost duvanskom dimu i pušenje. Bolesti srca i krvnih sudova u dečijem uzrastu mogu da nastanu i kao posledica neblagovremeno otkrivenih i lečenih zaraznih bolesti.

U savremenom društvu deca su izložena faktorima rizika kao što su:

– ishrana sa malo kalorija, a koja je bogata „lošim“ mastima i šećerima;

– provođenje slobodnog vremena pred kompjuterom i televizorom;

a u nekim zemljama, i

– slobodno reklamiranje pušenja, što ohrabruje upotrebu duvana ili pasivnu izloženost duvanskom dimu;

Bolesti srca i šlog mogu se sprečiti jer su prouzrokovani preventabilnim faktorima rizika kao što su visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna telesna masa i gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje i prisustvo šećerne bolesti. Oni se mogu u velikoj meri sprečiti i kontrolisati usvajanjem zdravih navika kao što je pravilna ishrana, redovno bavljenje fizičkom aktivnošću i ostavljanje pušenja.

Evo nekoliko aktivnosti koje Vi i vaša porodica možete da preduzmete:

– BUDITE FIZIČKI AKTIVNI

– ZDRAVO SE HRANITE

– RECITE „NE“ PUŠENJU

– SAZNAJTE SVOJ KARDIOVASKULARNI RIZIK

*Kontrolišite KRVNI PRITISAK!

Pridružite se!

Ove godine, Svetski dan srca obeležava se 29. septembra, pod sloganom „Kreni putem zdravog srca“.

Pod okriljem članica i partnera Svetske federacije za srce, Svetski dan srca uključuje veliki broj aktivnosti, kao što su javne tribine, koncerti, sportski događaji, bazari zdravlja i slično.

Ideje za aktivnosti koje možete naći na sledećim sajtovima: www.worldheartday.org ; www.facebook.com/worldheartday ; www.twitter.com/worldheartfed#worldheartday

Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova

Pušenje – izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca. Ukoliko žena pušač istovremeno koristi oralna kontraceptivna sredstva rizik za pojavu infarkta se povećava za čak 20 puta.

Nepravilna ishrana – faktor rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje spadaju gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udar pre 65. godine života za 3 do 5 puta. U Srbiji je gojaznost prisutna kod 23% odraslog stanovništva uzrasta od 20 i više godina (25% odraslih osoba muškog pola i kod 20% odraslih osoba ženskog pola).

Nedovoljna fizička aktivnost – ZNAČAJNO DOPRINOSI STARENJU KRVNIH SUDOVA. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18%, a od moždanog udara za 11%. Iako je fizička aktivnost za većinu osoba bezbedna, potrebno je da osobe sa zdravstvenim problemima konsultuju lekara o tome koji je vid fizičke aktivnosti za njih najbolji u odnosu na zdravstveno stanje. Približno 31% osoba starija od 15 godina u svetu je nedovoljno fizički aktivno. U Srbiji je nedovoljna fizička aktivnost prisutna kod 68% stanovništva uzrasta od 15 i više godina (63% muškaraca i kod 71% žena).

Svetska federacija za srce

Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv ishemijskih boolesti srca i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje preko ujedinjene zajednice koja broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja. Ona usmerava napore za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25 % smanji prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.

Svetski dan srca- saveti za decu

Svetski dan srca- saveti za odrasle

Svetski dan srca- saveti za osobe starije od 65 godina

Bolesti srca i krvnih sudova na teritoriji AP Vojvodine

Bolesti srca i krvnih sudova obuhvataju: akutnu i hroničnu reumatsku bolest srca, bolesti uzrokovane povišenim krvnim pritiskom (hipertenzija), ishemijske bolesti srca (angina pektoris, srčani udar), bolesti krvnih sudova mozga (mali moždani udar, veliki moždani udar) i druge bolesti srca i krvnih sudova.

U 2011. godini bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 54,3% u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u AP Vojvodini, a najčešći uzroci smrti iz ove grupe bile su bolesti krvnih sudova mozga (21,4%) i ishemijske bolesti srca (19,7%).

U službi opšte medicine na teritoriji AP Vojvodine vodeća grupa bolesti u registrovanom oboljevanju su bolesti sistema krvotoka dok je vodeća dijagnoza u ukupnom oboljevanju stanovništva povišen krvni pritisak. Svaka deseta dijagnoza u službi opšte medicine na teritoriji AP Vojvodine je povišen krvni pritisak.

Posmatrajući strukturu oboljevanja od ishemijskih bolesti srca, u 2010. godini na teritoriji AP Vojvodine od akutnog koronarnog sindroma (srčani udar i nestabilna angina pektoris) obolelo je 5594 osobe među kojima je bilo više muškaraca (60,7%).

Redovne kontrole zdrastvenog stanja predstavljaju veoma važnu preventivnu meru. One omogućavaju da se bolest blagovremeno otkrije, da se proceni ukupan rizik kod svakog pojedinca i da se sa izabranim lekarom razvije individualan, specifičan plan akcije za poboljšanje zdravlja.

Potrebno je da osobe uzrasta od 19 do 35 godinajednom u pet godina urade sistematski pregled koji podrazumeva: opšti klinički pregled i pregled po sistemima, laboratorijske analize i ocenu zdravstvenog stanja u zavisnosti od prisustva faktora rizika. Neophodno je da sve osobe starije od 35godina svake druge godine urade sistematski pregled.

LINKOVI:

http://www.world-heart-federation.org/

http://www.world-heart-federation.org/what-we-do/awareness/world-heart-day/

https://www.facebook.com/worldheartday

http://www.youtube.com/worldheartfederation

http://www.youtube.com/watch?v=rly2Zz-LZjA

http://www.youtube.com/watch?v=fFRCsFNmQMo

http://www.youtube.com/watch?v=_34A6AXgg5Q