7. april 2013 – Svetski dan zdravlja – “KONTROLIŠI KRVNI PRITISAK”

Za svetski dan zdravlja, 7. april 2013. godine, SZO i njeni partneri fokusirani su na globalni problem visokog krvnog pritiska. Iako visok krvni pritisak pogađa više nego jednog od tri odrasla čoveka, širom sveta, podsećaju da je velikim delom neotkriven.

Visok krvni pritisak, poznat i kao povišen krvni pritisak, povećava rizik od nastanka srčanog udara i šloga.  Takođe, može uzrokovati i poremećaje bubrega, poremećaje srčanog ritma, slabost srca, poremećaje vida i druge. Rizik od nastanka ovih komplikacija veći je ako postoji još neki rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti, kao što je, na primer, šećerna bolest.

VIŠE OD JEDNE NA TRI ODRASLE OSOBE U SVETU IMA POVIŠEN KRVNI PRITISAK.

odnosno, 40% odraslih sa 25 i više godina, u svetu, imao je povišen krvni pritisak u 2008. godini.

Proporcija raste sa starošću, 1-10 osoba u 20-tim i 30-tim godinama života, do 5-10 osoba u 50-tim godinama života.

Prevalenca visokog krvnog pritiska najveća je u nekim nisko razvijenim zemljama Afrike, gde više od 40% – 50% odraslog stanovništva ima visok krvni pritisak.

U skoro svim visoko razvijenim zemljama, široko sprovođena dijagnostika i lečenje sa jeftinim i pristupačnim lekovima, doveli su značajnog smanjenja prosečnog nivoa krvnog pritiska stanovništva – a što je doprinelo smanjenju smrtnosti od bolesti srca.

Na primer, u 1980. godini, skoro 40% odraslih Evropskog regiona SZO i 31% odraslih Američkog regiona SZO imao je visok krvni pritisak. Od 2008. godine, ovaj procenat je opao na 30% odnosno 23%, što je za poštovanje.

Kod mnogih ljudi, u zemljama u razvoju, visok krvni pritisak ostaje nedijagnostikovan, tako da nedostaje i lečenje koje bi značajno smanjilo rizik smrtnosti i invalidnosti od bolesti srca i šloga.

Situacija u Srbiji

U Srbiji približno 47% odraslog stanovništva ima povišen krvni pritisak, odnosno, svaki drugi odrasli muškarac i 2/5-ne odraslih žena. Međutim, prema rezultatima istraživanja zdravstvenog stanja odraslog stanovništva Srbije, skoro polovina onih koji su prilikom istraživanja imali povišene vrednosti krvnog pritiska nisu znali da imaju povišen krvni pritisak. Takođe, više od polovine onih koji znaju da imaju povišen krvni pritisak, ne uzima lekove, ili zbog nedostatka finansijskih sredstava, i/ili stava da im lekovi nisu potrebni.

Faktori rizika za nastanak povišenog krvnog pritiska uključuju pušenje, nepravilnu ishranu, fizičku neaktivnost. Svaki treći odrastao stanovnik i svaka peta mlada osoba (uzrasta od 15 do 19 godina) u Srbiji, u kategoriji je svakodnevnih pušača. Nedovoljno je fizički aktivno 68% stanovnika. 20% stanovnika ne razmišlja o zdravlju prilikom izbora namirnica.

Visok krvni pritisak može se i prevenirati i lečiti.

U nekim razvijenim zemljama, prevencija i lečenje, zajedno sa drugim faktorima rizika, dovela je do smanjenja smrtnosti od bolesti srca.

Rizik od razvoja visokog krvnog pritiska može se smanjiti:

–         smanjenjem unosa soli

–         uravnoteženom ishranom

–         redovnom fizičkom aktivnošću

–         održavanjem zdrave telesne mase

–         izbegavanjem alkohola

–         izbegavanjem upotrebe duvana

Ciljevi kampanje svetskog dana zdravlja 2013

–         povećanje pažnje o problemu povišenog krvnog pritiska

–         zdravo ponašanje

–         unapređenje detekcije

–         zdravo okruženje

Krajnji cilj Svetskog dana zdravlja 2013 je uticaj na smanjenje broja oboljenja srčanog udara i šloga.

Specifični ciljevi kampanje:

–         povećanje pažnje o uzrocima i posledicama visokog krvnog pritiska

–         obezbeđenje informacija o mogućnostima prevencije visokog krvnog pritiska

–         podsticanje odraslih da proveravaju svoj krvni pritisak i slede savete zdravstvenih profesionalaca

–         podsticanje samo-pomoći u prevenciji visokog krvnog pritiska

–         učiniti merenje krvnog pritiska dostupnim za sve

–         podstaći nacionalne i lokalne autoritete za kreiranje zdravih okruženja, odnosno okoline koja može omogućiti zdravo ponašanje

Zastupljenost povišenog krvnog pritiska u Vojvodini

U publikaciji Instituta za javno zdravlje Vojvodine „Zdravstveno stanje stanovništva AP Vojvodine 2011. godine“ prikazani su podaci Nacionalne studije „Istraživanje zdravlja stanovnika Srbije“ iz 2006. godine, po kojima povišeni krvni pritisak ima 49,3% odraslog stanovništva u Vojvodini. Sa starenjem se povećava broj osoba sa hipertenzijom, tako da se nakon 54 godine ovaj broj povećava na 70,7%, a nakon 64 godine na 79,7%.

Grafikon

Procenat odraslog stanovništva sa povišenim krnvim pritiskom po polu i starosti u Vojvodini

Izvor: Publikacija Instituta za javno zdravlje Vojvodine „Zdravstveno stanje stanovništva AP Vojvodine 2011. godine“

Tabela:

Prevalencija povišenog krvnog pritiska kod odraslog stanovništva po polu i starosti u Vojvodini

Izvor: Publikacija Instituta za javno zdravlje Vojvodine „Zdravstveno stanje stanovništva AP Vojvodine 2011. godine“

Povišen krvni pritisak

Pod povišenim krvnim pritiskom smatraju se vrednosti pritiska iznad 140/90 milimetara živinog stuba (mmHg).

Rizik za pojavu bolesti srca i krvnih sudova se udvostručuje sa svakim uvećanjem dijastolnog (donjeg) krvnog pritiska za 10 mmHg ili sa svakim uvećanjem sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska za 20 mmHg.

Simptomi i znaci povišenog krvnog pritiska

Na samom početku bolesti povišen krvni pritisak nije praćen vidljivim simptomima i znacima. Kako bolest napreduje, javljaju se simptomi kao što su glavobolja u potiljačnom predelu, osećaj težine u glavi… vrtoglavica… nesvestica… toplina u licu… krvarenje iz nosa… zujanje u ušima… lupanje srca… nesanica…

Povišen krvni pritisak jako opterećuje srce i krvne sudove, pa osobe sa povišenim vrednostima krvnog pritiska imaju trostruko veći rizik za pojavu srčanog i moždanog udara.

Prevencija i lečenje

Redovna kontrola krvnog pritiska, usvajanje zdravih stilova života, redovne kontrole kod lekara, i uzimanje lekova prema uputstvu lekara, osnovni su koraci u kontroli krvnog pritiska.

Nagli skok krvnog pritiska može biti  ozbiljno stanje, opasno po život,  i zahteva hitnu intervenciju lekara.

SRBIJA ZA ZDRAVO SRCE

Liflet:

Bolesti srca i krvnih sudova

LINKOVI:

http://www.who.int/campaigns/world-health-day/2013/en/index.html

http://www.who.int/gho/ncd/risk_factors/blood_pressure_prevalence/en/index.html

http://www.euro.who.int/en/who-we-are/whd/world-health-day-2013

http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=814

http://www.batut.org.rs/index.php?content=468

http://www.batut.org.rs/download/aktuelno/Najznacajniji%20faktori%20rizika%20za%20pojavu%20bolesti%20srca%20i%20krvnih%20sudova%20-%20dodatak%201.doc

http://www.batut.org.rs/download/aktuelno/Koliko%20su%20ceste%20bolesti%20srca%20i%20krvnih%20sudova%20i%20da%20li%20je%20moguce%20spreciti%20ih%20-%20dodatak%202.doc

http://www.batut.org.rs/download/aktuelno/Poster%20sdz%202013.pdf

http://www.ikvbv.ns.ac.rs/sr/saveti_i_uputstva/hipertenzija

http://www.ikvbv.ns.ac.rs/images/stories/razno/hipertenzija.pdf

http://www.stetoskop.info/Uradi-sam-samomerenje-krvnog-pritiska-264-s1-content.htm

http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2011/Decembar/Vodici/Vodic%20za%20dijagnostikovanje%20i%20lecenje%20arterijske%20hipertenzije.pdf

http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2008/Sa%20Zdravlja/dokumenta/Vodici/ARTERIJSKA%20HIPERTENZIJA.pdf

iz Vodiča kliničke prakse:

Arterijska hipertenzija, Nacionalni vodič dobre kliničke prakse, Republika Srbija, Ministarstvo zdravlja, Klinički vodič 7/11, Beograd, 2012; Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse

Arterijska hipertenzija

Epidemiologija ⁽¹⁾

Prema Finalnom izveštaju i osnovnim rezultatima Istraživanja zdravlja stanovnika Republike Srbije u 2006. godini koje je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, 46,5% odraslih stanovnika je imalo povišen sistolni (≥140 mmHg) ili dijastolni (≥90 mmHg) krvni pritisak ili je uzimalo lekove za snižavanje krvnog pritiska, što ukazuje na hipertenziju ili potencijalnu hipertenziju. Ovo predstavlja porast u odnosu na 2000. godinu, kada je procenat stanovništva sa hipertenzijom iznosio 44,5%. Prosečna vrednost sistolnog krvnog pritiska je 2006. godine bila 134,2 mmHg (136,3 mmHg kod muškaraca, a 131,9 mmHg kod žena), a dijastolnog krvnog pritiska 82,0mmHg (83,4 mmHg kod muškaraca, a 80,5 mmHg kod žena).

Antihipertenzivne lekove je u 2006. godini uzimalo 24,1% odraslih stanovnika Srbije. Svaka druga osoba sa hipertenzijom ili potencijalnom hipertenzijom (51,3%) uzimala je antihipertenzivne lekove, što je značajno više nego u 2000. godini (46,5%). Redovno je uzimalo antihipertenzivne lekove u 4 nedelje koje su prethodile istraživanju 68,2% stanovnika sa povišenim krvnim pritiskom, značajno više nego u 2000. godini kada je to činilo 49,8%.

Definicije ⁽¹⁾

Pod arterijskom hipertenzijom se najčešće smatraju vrednosti sistolnog krvnog pritiska ≥140 mmHg i dijastolnog krvnog pritiska ≥90 mmHg. Međutim, brojna istraživanja su pokazala da se dugoročna prognoza u pojedinim grupama visokorizičnih bolesnika može poboljšati ukoliko su postignute ciljne vrednosti krvnog pritiska još niže od ovih vrednosti (npr. kod osoba sa proteinurijom ili rizikom od šloga). Arterijski krvni pritisak se prema predlogu Joint National Committee (11), može klasifikovati na osnovu srednje vrednosti dva ili više odgovarajućih merenja na svakom od dva ili više uzastopnih pregleda, a

• Normalan arterijski krvni pritisak: sistolni <120 mmHg i dijastolni <80 mmHg
• Prehipertenzija: sistolni 120-139 mmHg ili dijastolni 80-89 mmHg
• Hipertenzija

–        Stadijum 1: sistolni 140-159 mmHg ili dijastolni 90-99 mmHg

–        Stadijum 2: sistolni ≥160 mmHg ili dijastolni ≥100 mmHg

Izolovana sistolna hipertenzija je stanje u kojem je sistolni krvni pritisak ≥140 mmHg, a dijastolni ≤90 mmHg, dok je izolovana dijastolna hipertenzija stanje u kojem je sistolni krvni pritisak ≤140 mmHg, a dijastolni ≥90 mmHg.

Ova podela se odnosi na odrasle osobe koje nisu na antihipertenzivnoj terapiji i koje nisu akutno obolele.

Ukoliko postoji razlika u kategoriji sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska, težinu hipertenzije određuje ona koja je viša.

Slična, ali ne i identična, podela predložena je od strane European Society of Hypertension(3)[1]:

• Optimalan arterijski krvni pritisak: sistolni <120 mmHg i dijastolni <80 mmHg
• Normalan arterijski krvni pritisak: sistolni 120-129 mmHg i/ili dijastolni 80-84 mmHg
• Visok-normalan arterijski krvni pritisak: sistolni 130-139 mmHg i/ili dijastolni 85-89 mmHg
• Hipertenzija:

–        Stadijum 1: sistolni 140-159 mmHg i/ili dijastolni 90-99 mmHg

–        Stadijum 2: sistolni 160-179 mmHg i/ili dijastolni 100-109 mmHg

–        Stadijum 3: sistolni ≥180 mm i/ili dijastolni ≥110 mmHg

–        Izolovana sistolna hipertenzija: sistolni ≥140 mmHg i dijastolni <90 mmHg

Hipertenzivna kriza predstavlja akutno povećanje (skok) vrednosti krvnog pritiska, pri čemu vrednosti sistolnog pritiska obično prelaze vrednosti od 180 mmHg, a dijastolnog preko 120 mmHg (12). U literaturi je prihvaćena anglosaksonska klasifikacija hipertenzivne krize prema toku, načinu lečenja i prognozi. Po toj klasifikaciji hipertenzivne krize se obično dele u dve velike grupe:

–        I red hitnosti (eng. hypertensive emergencies), i

–        II red hitnosti (eng. hypertensive urgencies).

Hipertenzivna kriza I reda hitnosti podrazumeva akutne, po život opasne skokove vrednosti krvnog pritiska >180/120mmHg u čijoj se osnovi najčešće nalazi maligna ili akcelerirajuća hipertenzija, ali se može javiti i kod prethodno normotenzivnih osoba (npr. nakon povreda glave, perioperativno, eklampsije). Ranije se o malignoj i akcelerirajućoj hipertenziji govorilo kao o dva entiteta. Pri tome se prvenstveno mislilo na tok hipertenzije pri čemu je maligna hipertenzija podrazumevala dugodišnju i na terapiju rezistentnu hipertenziju (nekontrolisana hipertenzija) kod koje su bolesnici često imali navedene granične vrednosti za hipertenzivnu krizu. Akcelerirajuća hipertenzija je u tom smislu podrazumevala one bolesti kod kojih postoji hipertenzija sa uglavnom dobro regulisanim vrednostima krvnog pritiska (renovaskularna ili endokrina hipertenzija) ili su te vrednosti bile do skora sasvim normalne (gestaciona hipertenzija sa preeklampsijom i eklampsijom). Kao drugi parametar za razlikovanje ovih oblika hipertenzije prihvaćene su promene na očnom dnu (hipertenzivna retinopatija). Kriterijum retinopatije je podrazumevao postojanje eksudata i hemoragija u akcelerirajućoj hipertenziji dok je kod maligne morao da postoji i edem papile, pored eksudata i hemoragije. Ispitivanja koja su raĎena u poslednjoj dekadi pokazuju da bolesnici koji imaju edem papile nemaju lošiju prognozu od onih koji fundoskopskim pregledom imaju samo eksudat i hemoragiju. Kako oba “oblika” hipertenzije imaju slične karakteristike, komplikacije (prolazna ili trajna oštećenja ciljnih organa – npr. intracerebralna ili subarahnoidna hemoragija, encefalopatija, lakunarni infarkti, retinopatija, edem pluća, akutni infarkt miokarda, nefroskleroza, akutna bubrežna insuficijencija), tok i ishod, danas se maligna i akcelerirajuća hipertenzija smatraju jednim oblikom teške hipertenzije. Hipertenzivna kriza II reda hitnosti takode podrazumeva povišene vrednosti krvnog pritiska iznad istih vrednosti kao i kod I reda hitnosti (krvni pritisak >180/120mmHg). Kod ovog oblika hipertenzivne krize obično nema znakova oštećenja ciljnih organa, a kratkoročni kardiovaskularni i cerebrovaskularni rizik je manji u odnosu na hipertenzivnu krizu I reda hitnosti.

Termin esencijalna (idiopatska, primarna) hipertenzija odnosi se na hipertenziju čiji je uzrok nepoznat, odnosno ne može se povezati sa oboljenjem/stanjem za koje je poznato da uzrokuje hipertenziju.

Pod sekundarnom hipertenzijom podrazumeva se hipertenzija koja je udružena sa oboljenjem/poremećajem za koje je poznato da uzrokuje hipertenziju.

Izvor:

Arterijska hipertenzija, Nacionalni vodič dobre kliničke prakse, Republika Srbija, Ministarstvo zdravlja, Klinički vodič 7/11, Beograd, 2012; Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse

sa Linka:

http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2011/Decembar/Vodici/Vodic%20za%20dijagnostikovanje%20i%20lecenje%20arterijske%20hipertenzije.pdf