Ове године Светски дан хране, 16.октобар, обележава се под слоганом „Здравље људи зависи од здравих система хране“ – „Одрживи системи хране – За безбедност хране и исхране“ и усмерен је на јачање капацитета за унапређење исхране становништва.
Ове године Светски дан хране, 16.октобар се обележава под слоганом „Здравље људи зависи од здравих система хране“ – „Одрживи системи хране – За безбедност хране и исхране“ и усмерен је на јачање капацитета за унапређење исхране становништва. Циљ је ширење информација и знања, али и мобилисање јавног мњења и фондова у циљу унапређења исхране становништва. Процењено је да је у свету око милијарду гладних људи који није последица само слабих приноса хране већ и високих цена намирница, малих прихода и повећања незапослености као резултата глобалне економске кризе.
Одрживи систем снабдевања храном се састоји од окружења, људи, институција и процеса којима се храна производи, прерађује и дистрибуира до потрошача. Сваки сегмент прехрамбеног система има утицај на крајњу расположивост и доступност различитих намирница, а самим тим утиче и на избор потрошача. Правилна исхрана би требало увек да буде у фокусу креатора одрживог система снабдевања храном, а не само спречавање болести преобилне или недовољне исхране.
Три кључне поруке ФАО поводом 16. октобра, Светског дана хране 2013:
- Добра ухрањеност зависи од здравог начина исхране
- За здрав начин исхране неопходни су здрави системи хране – заједно са едукацијом, здрављем, санитетско-здравственим мерама, и другим факторима.
- Здрави системи хране су могући уз одговарајућу политику, подстицаје и управљање
У првој половини 21.века са порастом светске популације на 9 милијарди људи потражња за храном ће се скоро удвостручити, а истовремено усеви ће све више користити као биоенергент и у друге индустријске сврхе. Нови и традиционални захтеви за пољопривредним производима представљају растући притисак на већ осиромашене пољопривредне ресурсе. Пољопривреда је принуђена да се такмичи за земљиште и воду са градским насељима, а истовремено је под притиском адаптације на климатске промене, покушавајући да помогне очувању природних станишта, очувању угрожених врста и биодиверзитета. Ипак, чињеница је да ће све мање људи живети у руралним областима и све мање ће се бавити пољопривредном производњом. Зато је неопходан развој нових технологија ради повећања производње са све мање земљишта и све мање радне снаге.
Здравље људи зависи од правилне исхране, а обезбеђење здравствено исправне хране је један од основних предуслова правилне исхране. Стога се неминовно намећу следећа питања:
Које су могућности производње довољних количина здравствено безбедне хране по приступачним ценама?
Колики су капацитети воде и земљишта на располагању за обезбеђење довољних количина здравствено безбедне и квалитетне хране?
Колико климатске промене утичу на пољопривредну производњу?
Који су кораци у очувању животне средине ради обезбеђења здравствено исправне воде, ваздуха, земљишта од којих зависи и безбедност хране?
Које доступне нове технологије могу да помогну у ефикаснијем коришћењу већ осиромашених ресурса?
Како учинити правилну исхрану доступном и спречити појаву болести и стања која су последица неправилне исхране?
Како у условима пораста цена хране обезбедити задовољавајућу исхрану и смањити неједнакости у здрављу?
Да ли су постојећа истраживања довољна да обезбеде изнаћажење одговарајућих решења на време?
Како изгледа одрживи систем за безбедност хране и исхране?
Светски дан хране 2013 је прилика да се истраже ова и друга питања с обзиром да је у светлу двоструког оптерећења болестима недовољне и преобилне исхране потребно спровести интегрисану акцију за очување природних ресурса, али и координисану интервенцију у свим секторима: пољопривреди, прехрамбеној индустрији, трговини, здравству посебно у области јавног здравља,али и образовању.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ са мрежом окружних института/завода за јавно здравље и ове године интензивира континуиране активности на подизању знања о принципима правилне исхране и навикама у исхрани с обзиром да је неправилна исхрана значајан фактор ризика за настанак бројних хроничних незаразних болести.
Са циљем унапређења здравља и исхране становника Србије Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ припрема одржавање стручне конференције. Теме ће између осталог обухватити могућности превенције нутритивних фактора ризика кроз програме промоције здравља и мултисекторски приступ, утицај фактора животне средине на навике у исхрани и стање ухрањености становништва, утицај маркетинга на формирање навика у исхрани и значај медијске писмености у превенцији болести које су последица неправилне исхране, јачање капацитета за развијање националних стратегија и акционих планова за унапређење исхране у Републици Србији. У току је и реализација многих активности. Традиционално, сваке године расписује се наградни конкурс за најбоље ликовне и литерарне радове за децу предшколског узраста и ученике основних школа, ове године са темом „Шта треба да једемо, како и зашто“, припремају се и организују предавања, трибине, стручне конференције и изложбе на тему правилне исхране. У оквиру пројекта „Хит је бити фит, а сит“ УНИЦЕФ-а и Delhaizе групе у циљу промоције принципа правилне исхране и њихове примене од најранијег узраста сачињен је здравствено-васпитни материјал намењен родитељима у чијој изради су учествовали Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Институт за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“, Градски завод за јавно здравље Београд, као и сарадници из примарне здравствене заштите.
Поводом обележавања Светског дана хране, 16. октобра 2013. године, и Октобра, Месеца правилне исхране, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић – Батут“, Центар за промоцију здравља, мрежа Института / Завода за јавно здравље Републике Србије, уз подршку Министарства здравља Републике Србије, расписали су
Ликовни и Литерарни
КОНКУРС
за децу ПРЕДШКОЛСКИХ УСТАНОВА и ученике ОСНОВНИХ ШКОЛА, у 2 категорије: I–IV разреда, и V–VIII разреда
на ТЕМУ:
“Шта треба да једемо, како и зашто”
Радове доставити до 10. октобра 2013. године:
Завод за јавно здравље
Светски дан хране, 2013
Војвођанска 47
25000 Сомбор
или на Е-mail: vaspitanje@zzjzsombor.org
На полеђини, или у доњем десном углу рада, написати:
за децу ПРЕДШКОЛСКИХ установа:
Име и презиме, број навршених година живота
Назив предшколске установе, Објекат, Место, Телефон
Васпитач
за ученике ОСНОВНИХ ШКОЛА:
Име и презиме, Разред, Одељење
Школа, Место, Телефон
Учитељ/ Наставник
Формат папира за ликовне радове максимално до 35×50 цм.
Сваке године, 16. октобра, обележава се светски дан хране.
а у нашој земљи и Октобар, месец правилне исхране.
Циљ активности кампање је информисање и стицање знања, формирање исправних ставова и понашања појединаца у вези са здрављем и правилним навикама у исхрани најшире популације, а посебно деце и младих.
Формирање правилних навика у исхрани је важно од најранијег узраста, посебно када је реч о редовности оброка током дана, разноврсности намирница које се користе у исхрани, начину њихове припреме и количинама. Савремен начин живота донео је и промену у начину исхране који карактеришу нередовни оброци, већи унос тзв.брзе хране, мањи унос поврћа и воћа. Циљ активности кампање је информисање и стицање знања, формирање исправних ставова и понашања у вези са здрављем и правилним навикама у исхрани најшире популације, а посебно деце и младих.
http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=1014
ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ ВОЈВОДИНЕ
Нови Сад
Одрживи системи хране за безбедност хране и исхрану
Три кључне поруке Светске здравствене организације поводом 16. октобра, Светског дана хране:
- Добра ухрањеност зависи од здравог начина исхране
- За здрав начин исхране неопходни су здрави системи хране – заједно са едукацијом, здрављем, санитетско-здравственим мерама, и другим факторима.
- Здрави системи хране су могући уз одговарајућу политику , подстицаје и управљање[1].
У даљем тексту бавићемо се детаљније овим порукама.
Потхрањеност и даље присутна широм планете
Потхрањеност је веома присутна у свету и појављује се у различитим облицима:
– свако четврто дете у свету млађе од 5 година је потхрањено. То значи да је 165 милиона деце у тој мери потхрањено да неће моћи да досегне свој пуни физички и когнитивни потенцијал;
– око 2 милијарде људи у свету не поседује довољну количину витамина и минерала који су неопходни за добро здравље;
– око 1.4 милијарди људи имају прекомерну телесну масу, а једна трећина тог броја представља гојазне особе које су под ризиком од коронарних (срчаних) болести, дијабетеса и других здравствених проблема.
Даље, највећи проблем представљају потхрањене жене за које постоји већа вероватноћа да донесу на свет мање бебе које почињу живот са већим ризиком за физичку и когнитивну недовољну развијеност. То је један од главних начина на који се сиромаштво преноси са генерације на генерацију.
У исто време, гојазни родитељи пате од витаминске дефицијенције, а њихова деца могу бити потхрањена због ниске телесне тежине на рођењу, лоше неге и лоших навика храњења. Потхрањена деца чак имају већи ризик за гојазност у одраслом добу и за развој болести које су са њом повезане.
Потхрањеност доприноси високим трошковима за глобалну економију услед пада продуктивности и директних трошкова лечења и представља око 5% глобалног дохотка. С друге стране, улагање у смањење потхрањености у свету би било изразито уносно. На пример, ако би глобална заједница уложила током 5 година 1.2 милијарде америчких долара на смањење микронутритивне дефицијенције резултат би био боље здравље, мањи број умрле деце и повећана будућа примања.
Важност “система хране”
Системи хране подразумевају окружење, људе, институције и процесе који учествују у ланцу пољопривредне производење и дистрибуције. Сваки сегмент система хране утиче на крајњу приступачност и могућност разносврсних и хранљивих намирница, а самим тим и на могућност избора здравог начина исхране потрошача.
Наравно, постоје и други фактори који утичу на потхрањеност ка што су: приходи, цене и упућеност (знање) потрошача, на пример.
Политика и интервенције које се спроводе у областима система хране најчешће и немају исхрану као основни циљ. Чак и кад је то случај , утицај није толико видљив те истраживачи често закључују како су интервенције на системима хране неефикасне у смањивању потхрањености. Са друге стране, ефикасност медицинских интервенција, као што је давање витаминских додатака , је много уочљивије.
Међутим, на дуже стазе медицинске интервенције не могу да замене широке предности које нуди здрава, уравнотежена исхрана која проистиче из система хране који складно функционишу.
Пољопривреда и природни ресурси
Пољопривреда зависи у великој мери од природних ресурса. Она може да изазове штету по животну околину, али и да буде корисна.
Пољопривреда представља основни фактор који стоји иза претњи животној средини, укључујући климатске промене, оскудицу и деградацију земљишта, воде, умањење биодиверзитета, смањење шумских и рибарских ресурса, загађења од стране пољопривредних хемикалија. Сектори пољопривредних усева и узгоја стоке користе 70 посто ресурса свеже воде и заједно са шумама заузимају 60 посто читаве површине Земље. Само сточни узгој користи 80% читаве обрадиве површине и пашњака.
Дакле, све је мање природних ресурса, а број становника у свету је у сталном порасту (широко је прихваћено да ће до 2050 на свету живети 9 милијарди људи). Такав однос умањених ресурса и повећаних потреба захтева хитно разматрање начина производње хране. Из тог разлога Организација за храну и пољопривреду Уједињених Нација ФАО (Food and Agriculture Organisation of United Nations), између осталог, истражује могућност веће употребе инсеката у исхрани људи. Иако су инсекти одувек чинили део људске исхране, у неким друштвима њихова употреба у најмању руку не отвара апетит. Процењено је да више од 2 милијарде људи користи инсекте у својој традициналној исхрани, а више од 1900 врста инсеката су користе као храна. Коришћење инсеката у исхрани може да има предности по здравље људи (садрже висок ниво протеина и корисних масти, добра су замена за месо и рибу), по животну средину (употреба природних ресурса је у великој мери мања), а они су доступни и најсиромашнијима[2].
Одрживи системи хране – кључ за будућност исхране
По дефиницији одрживи системи хране омогућавају начине исхране хранљивим намирницама свих људи данашњице, а у исто време стварају капацитете будућих генерација да се хране. Одрживи системи хране користе ресурсе на ефикасан начин у сваком кораку од узгоја до виљушке. Производња што више хране од сваке капљице воде, комада земље, минута рада, чува ресурсе за будућност. Претварање отпадних производа као што су стајњак и отпаци хране у ђубриво или енергију може побољшати одрживост. Сами потрошачи могу да допринесу одрживости система хране коришћењем уравнотежене исхране и минимизацијом отпада од хране.
Суочавање са потхрањеношћу подразумева политичку вољу
Тренутни узроци потхрањености су бројни. Они подразумевају:
– неадекватан приступ или могућност безбедне, разноврсне, хранљиве исхране;
– недостатак чисте воде, хигијенске и здравствене неге; и
– неподобно дечије храњење и неодговарајуће изборе исхране одраслих.
Основни узроци су још сложенији, они подразумевају шире економско, социјално, политичко, културно и физичко окружење. Да би се суочили са потхрањеношћу потребан је интегративни приступ и заједничко деловање у системима пољоприведе и хране, у управљању природним ресурсима, у јавном здрављу и васпитању/образовању и ширим политичким доменима. Како неопходне активности подразумевају ангажовање различитих државних институција, подршка политичког врха је пресудна како би се мотивисала та врста координације.
Производња веће количине хране: добро, али не и довољно
Већа пољопривредна продуктивност доприноси бољој исхрани повећањем прихода и појефтињењем цена хране за потрошаче. Ипак, важно је нагласити да је ефекат пољопривредног раста спор и да није довољан да би на брз начин смањила потхрањеност.
Стабилан раст у пољопривредној продуктивности ће бити кључан у наредним деценијма: производња основних намирница ће морати да се повећа за 60 посто да би одговорила на очекиван пораст потреба.
Но, здрава исхрана не подразумева само основне намирнице. Здрава исхрана би требала да буде разноврсна и да садржи уравнотежени и адекватни енергетски и нутритивни састав.
Из тих разлога, приоритети истраживања из области пољопривреде и њеног развоја морају да се у већој мери баве хранљивом вредношћу намирница Тако, једна од обећавајућих области подразумева повећање микронутритивне вредности основних намирница, кроз биофортификацију или кроз подстицај коришћења хране са вишим нутритивним садржајем или кроз поновно разматрање коришћења мало коришћених, а нутритивно богатих намирница.
Избор потрошача и промена понашања
Стварање ефикаснијих и доступнијих система хране је кјлучно, али исто тако је важно и помагање потрошачима да се определе за здравију исхрану.
Промоција промене понашања кроз едукацију из области исхране и кроз промотивне кампање, обезбеђивање адекватне хране у свим узрастима и животним стадијумима (посебно у првих 1000 дана живота) се показало ефикасним. Промене понашања могу такође да умање расипање и допринесу одрживости ресурса.
Исхрана и гојазност у Европској унији
Европска комисија износи десет основних ставки о исхрани и гојазности на територији Европске уније:
- Становници Европске уније су врло мало физички активни, а уносе превише намирница које имају висок енергетски састав, превише калорија, превише масти, шећера и соли. Највећа последица оваквог животног стила је прекомерна телесна маса[3] и гојазност[4] која је посебно уочљива код деце и омладине.
- Гојазност узрокује разне хроничне болести укључујући и шећерну болест, рак и срчане болести. До 7% националних здравствених буџета се троши на болести које су повезане са гојазношћу.
- Присуство (преваленца) шећерне болести се више него утростручило у многим европским земљама од 80тих година па до данас према Светској здравственој организацији. Дечија гојазност је посебно забрињавајућа: по проценама три милиона школске деце у Европи је у овом тренутку гојазно, а око 85,000 или више деце постаје гојазно сваке године.
- Сразмерно са све присутнијом гојазношћу, повећава се и број особа са прекомерном телесном тежином. Процењује се да половина одраслих у Европској унији има прекомерну телесну масу, као и четвртина деце школског узраста. Животни стилови су основни фактор који утиче на овакво стање ствари.
- Истраживања показују да сваки трећи становник Европске уније уопште не вежба током свог слободног времена, док просечни “Европљанин” проводи више од пет сати дневно у седећем положају. Даље, две трећине одраслих не вежба довољно да би то оставило позитиван ефекат на здравље. Економски трошак физичке неактивности (услед трошкова здравствене неге и снижења продуктивности) је процењен на 1,2 милијарде евра.
- Координација на нивоу Европске уније се организује како би се разменила искуства и дефинисали заједнички пројекти за промоцију боље исхране и здравијих стилова живота.
- Придаје се посебан значај мулти-секторијалном приступу, дечијој гојазности и бољој информисаности потрошача о намирницама како би се промовисали здравији животни стилови.
- Конкретни кораци су већ предузети покретањем Европске платформе за акцију о начинима исхране, физичкој активности, и здрављу 2005. године. Ова платформа повезује индустрију хране, невладине организације и рекламну индустрију
- Основни приоритет се односи на означавање производа које је јасно и информативно. Нова правила су одређена како би трврдње које се тичу здравља и хранљивости на намирницима биле тачне и прецизне (на пример, “са ниским садржајем масти”).
- Бројни пројекти који су повезани са гојазношћу и исхраном су финансирани из јавно-здравствених и истраживачких фондова Европске комисије[5] (Public Health Action Programme, Research Framework Programmes).
Понашања у вези са исхраном у АП Војводини
Школска деца и омладина. Истраживање здравственог стања становништва АП Војводине 2006. године показује да три четвртине деце узраста 7 до 19 година свакодневно узима сва три главна оброка, а скоро свако пето дете не доручкује редовно. Старији узраст, омладина 15 до 19 година, у значајно већем проценту (24,7%) нередовно доручкује у односу на најмлађи узраст (13,7%).
Само половина испитиване деце узима бар једну шољу млека и млечних производа сваки дан, нешто мање од половине узима свеже воће, а тек нешто више од трећине узима свеже поврће скоро сваког дана. Риба је веома мало заступљена у у исхрани испитиване деце, док су слаткиши, грицкалице и слатка безалкохолна пића учестало на јеловнику већине деце. Више од три четвртине деце најчешће конзумира бели хлеб, као намаз најчешће користе маргарин, а више од трећине њих наводи свињску маст као масноћу на којој се припрема храна у кући. Већина деце углавном не размишља о здрављу приликом избора начина исхране.
- Девојчице, чешће него дечаци редовно уносе воће и поврће, а дечаци чешће уносе слатка безалкохолна пића;
- Млађи редовније доручкују, узимају сва три оброка, свеже воће и поврће, ал ии слаткише и слане грицкалице него омладина;
- Деца из сиромашнијих група у мањем проценту пију млеко и млечне производе, узимају свеже воће и поврће, слаткише и слатка безалкохолна пића. Чешће једу полубели хлеб, користе маргарине као намаз и наводе да се у њиховој кући храна припрема на животињској масти.
Што се тиче ухрањености, свако осмо дете у Војводини има прекомерну телесну масу, а свако двадесето је гојазно, значајно чешће млађи узраст. Гојазна деца не процењују своју телесну масу реално, односно значајан део гојазне деце, више од половине, сматра да су нормално ухрањени, а тек четвртина сматра да својим понашањем ризикује да оболи од гојазности.
Одрасло становништво. Међу одраслим становништвом Војводине, 39,9% је нормално ухрањено, док је око три петине предгојазно или гојазно. Број предгојазних је значајно већи међу мушкарцима (41,0%) него међу женама (30,9%), док разлике по полу нису значајне по питању гојазности. Број предгојазних и гојазних особа расте са годинама старости. Највећи број предгојазних и гојазних жена је у доби 55 до 64 године, док се раст броја гојазних међу мушкарцима зауставља у доби 45-54 године, након чега се региструје пад.
Гојазност је такође значајно више присутна међу становништвом које живи у ванградским подручјима (24,2%) у односу на градска (20,1%), док разлике у предгојазности нису значајне[6].
Извори:
- 1. Слика 1.: Friedensreich Hundertwasser, 738 Grass for those who cry, 1975, © 2013 NAMIDA AG, Glarus/Switzerland
- Sustainable Food Systems for Food Security and Nutrition, Worl Food Day, 16 October 2013. Rome, Food and Agriculture Organization of the United Nations (http://www.fao.org/fileadmin/templates/getinvolved/images/WFD_issues_paper_2013_web_EN.pdf)
- Edible insects. Future prospects for food and feed security. 2013, Rome, Food and Agriculture Organization of the United Nations (http://www.fao.org/docrep/018/i3253e/i3253e.pdf).
- Здравствено стање становништва АП Војводине 2011. године. Институт за јавно здравље Војводине, Нови Сад 2012.
- Ten key facts about nutrition and obesity. European Commission. Health and Consumer Protection, 2006 (http://ec.europa.eu/health/archive/ph_determinants/life_style/nutrition/documents/10keyfacts_nut_obe.pdf).
[1] Sustainable Food Systems for Food Security and Nutrition, Worl Food Day, 16 October 2013. Rome, Food an Agriculture Organization of the United Nations (http://www.fao.org/fileadmin/templates/getinvolved/images/WFD_issues_paper_2013_web_EN.pdf)
[2] Edible insects. Future prospects for food and feed security. 2013, Rome, Food and Agriculture Organization of the United Nations (http://www.fao.org/docrep/018/i3253e/i3253e.pdf).
[3] прекомерна телесна маса се најчешће односи на повишен индекс телесне масе (ИТМ) код одраслих особа (виши од 25).
[4] Гојазност се односи на ИТМ већи од 30.
[5] Ten key facts about nutrition and obesity. European Commission . Health and Consumer Protection . 2006 (http://ec.europa.eu/health/archive/ph_determinants/life_style/nutrition/documents/10keyfacts_nut_obe.pdf)
[6] Здравствено стање становништва АП Војводине 2011. године. Институт за јавно здравље Војводине, Нови Сад 2012.
LINKOVI:
http://www.fao.org/getinvolved/worldfoodday/en/
http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=1014