28. jul 2014 – Svetski dan borbe protiv hepatitisa – “Hepatitis: Zapitaj se”

28. jul, Svetski dan borbe protiv hepatitisa, obeležava se na inicijativu i pod pokroviteljstvom World Hepatitis Alliance, počevši od 2008. godine, a 2010. godine datum je zvanično usvojila i Svetska zdravstvena organizacija. Ovaj dan je odabran u čast rođendana nobelovca prof. Baruch Samuel Blumberg-a, koji je otkrio virus Hepatitis-a B (HVB).

Virusni hepatitisi su virusima uzrokovana zapaljenja jetre.

Prema vrsti virusa koji ih izazivaju poznato je pet grupa ovih bolesti, poznatih pod nazivom Hepatitis A, B, C, D i E.

Hepatitis A i E [“bolesti prljavih ruku”] su feko-oralne infekcije, koje nastaju unošenjem hrane i vode zaražene virusima A i E.

Hepatitis B, C i D pripadaju grupi infekcija koje se prenose preko telesnih tečnosti inficirane osobe – najčešće krv; sperma, vaginalni sekret; i dr.

Simptomi i znaci:

Žuta obojenost kože i beonjača – Žutica, tamna mokraća, svetla stolica; umor, opšta slabost, malaksalost, nedostatak apetita, glavobolja, muka, gađenje na masnu hranu, povraćanje, bol u trbuhu, simptomi slični gripu, i dr.

Često, bolest dobija hroničan tok.

Hepatitis B i hepatitis C mogu preći u cirozu jetre i/ili rak jetre.

60 do 70% inficiranih Hepatitis C virusom, završava sa hroničnom formom oboljenja od čega 5 do 20% kao krajnji ishod dobija cirozu jetre, a 7% rak jetre – hepatocelularni karcinom jetre (HCC).

KAKO SE MOŽE DOBITI HEPATITIS B, C, D?

1. Nezaštićenim seksualnim odnosom sa zaraženom osobom.

2. Preko krvi

– Akcidentalno – ubodom na iglu ili oštar instrument korišten u medicinskim procedurama sa inficiranim osobama (često kod zdravstvenih radnika)

– Upotrebom zaraženog pribora kod intravenskih narkomana

– medicinske procedure koje narušavaju integritet kože – operacije, invazivne dijagnostičke i terapijske procedure, stomatološke intervecije, transfuzija krvi i krvnih produkata, transplantacija, davanje sperme, organa i tkiva, hemodijaliza…

– nemedicinske procedure koje narušavaju integritet kože – tetovaža, akunpunktura, pirsing, kozmetičke procedure …

– Korišćenjem zajedničkog pribora za ličnu higijenu – četkice za zube, brijači, mašinice za šišanje, makazice za nokte, i dr.

3.Sa zaražene majke na novorođenče.

Otkrivanje

Oboljenje se otkriva i potvrđuje laboratorijskim ispitivanjem krvi.

Lečenje

Bolest leči infektolog.

Lečenje se sprovodi u zavisnosti od oblika i jačine hepatitisa.

Kod svih oblika ide adekvatan higijensko-dijetetski režim: odmor, dijetalna ishrana, bez masnoća, češći i lagani obroci, prestanak uzimanja alkohola i droga…

Sprečavanje

– sigurne medicinske procedure:

*kontrola davaoca krvi, sperme, tkiva i organa

*sterilizacija instrumenata

– sigurne nemedicinske procedure – sterilizacija instrumenata

– upotreba sterilnih špriceva kod intravenske narkomanije i cevčica kod ušmrkavanja droge

– kondom

– vakcinacija

– informisanje i edukacija pojedinca

– preventivni programi – informisanje, edukativne kampanje, promovisanje testiranja

Kada je reč o Hepatitis B infekciji, najbolja preventivna mera je vakcinacija koja je efikasna u 95% slučajeva.

Epidemiologija

Svet

Hepatitis B virusom u svetu je inficirano 350 miliona ljudi, odnosno svaki 12. stanovnik zemaljske kugle. Hepatitis C virusom u svetu je inficirano 150 miliona ljudi. U svetu se godišnje registruje 1,4 miliona obolelih od hepatitisa A, većinom u nerazvijenim zemljama Afrike i Azije, usled loše opšte higijene i nedostatka bezbedne vode za piće.

Vojvodina

U grupi akutnih virusnih hepatitisa, hepatitis A je ranijih godina bio najčešće oboljenje. Nakon epidemijskog talasa, koji je imao vrh u 2007. godini, ovo oboljenje se nalazi u interepidemijskoj fazi. U 2013.godini prijavljena su u Vojvodini 94 slučaja hepatitisa A sa tri registrovane epidemije. Aglomeracija osetljivih lica u školskim kolektivima i neadekvatno održavanje opšte i lične higijene, omogućavaju lakše širenje virusa hepatitisa A kontaktom među školskom decom.

Od 1988. godine broj novoobolelih od hepatitisa B sa manjim oscilacijama kontinuirano opada.U 2013. godini prijavljen je 31 slučaj akutnog i 102 slučaja hroničnog hepatitisa B sa jednim smrtnim ishodom od akutnog hepatitisa B i tri registrovana smrtna ishoda od hroničnog hepatitisa B. Kontrolom dobrovoljnih davalaca krvi i trudnica prema važećim zakonskim propisima, ispitivanjem seksualnih partnera nosilaca HBsAg i osoba koje su preležale hepatitis B, u 2013. godini otkriveno je i prijavljeno 66 novih slučajeva nosilaštva virusa hepatitisa B . Najveći broj novoobolelih od akutnog hepatitisa B registrovan je u uzrastu od 20-29. godine (29,03% obolelih osoba), što ukazuje na značaj seksualnog puta u širenju infekcije.

U proteklih deset godina, obolevanje od akutnog hepatitisa C se registruje kontinuirano, prosečno po 10 obolelih osoba godišnje, sa padom u 2013 godini u kojoj su registrovana tri slučaja akutnog hepatitisa C i 116 slučajeva hroničnog hepatitisa C. Zbog čestog asimptomatskog početka bolesti, vreme zaražavanja virusima hepatitisa je teško odrediti, te ni epidemiološkim ispitivanjem nije lako utvrditi rizikofaktore. Danas je među nosiocima antitela na hepatitis C, pacijentima sa akutnim i hroničnim hepatitisom C, visoko učešće osoba koje koriste droge ubrizgavanjem.

Srbija

*I=incidenca=broj novih slučajeva oboljenja u toku jedne kalendarske godine (izražena stopom na 100.000 stanovnika).

Analizom prikupljenih podataka u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, za prethodnih 14 godina (2001–2013), vidi se da broj obolelih/incidencije kod akutne forme Hepatitis vir. B, opada iz godine u godinu, a naročito u odnosu na 2001. godinu, kada je broj obolelih bio 429 (I= 5,48/100.000 st.). U 2013. godini ukupan broj registrovanih slučajeva obolelih od Hepatitis vir. B acuta, bio je 192 (I= 2,67/100.000 stanovnika). Analizom broja obolelih od Hepatitis vir. B chronica u prethodnih 14 godina (2000–2013), vidi se da broj obolelih/incidencije, pokazuju ciklične promene – od najmanjeg broja obolelih 2000. godine (45; I=0,58/100.000 st.), pa preko prosečnih vrednosti 2002. i 2007. godine, od 120 do 240 obolelih (I=1,6/100.000 – 3,3 /100.000 st.), rastu iz godine u godinu, sa najvećim brojem obolelih u 2013. godini (293; I=4,07/100.000 st.). U odnosu na 2012. godinu (183; I=2,63/100.000 st.), broj osoba kod kojih je registrovan Hepatitis vir. B chronica povećao se za 110 slučajeva (38%) i sa 293 obolele osobe (I=4,07/100.000 st.) predstavlja najveći broj obolelih ikada zabeležen. U 2013. godini zabeležena su 3 smrtna slučaja od Hepatitis vir. B chr.

U 2013. godini ukupan broj registrovanih slučajeva obolelih od Hepatitis vir. C acuta, bio je 73 (I= 1,01/100.000 st.). Broj obolelih od Hepatitis vir. C chronica u prethodnih 14 godina (2000–2013) pokazuje stalno povećanje, sa najmanjom vrednošću zabeleženom 2001. godine (min=55; I=0,7/100.000 st.). Posle te godine broj obolelih raste iz godine u godinu, sa najvećim brojem registrovanih u 2007. godini (max=573; I=7,8/100.000). U 2013. godini dijagnoza Hepatitis vir. C chronica registrovana je kod 554 osobe (I=7,7/100.000 st.) (tabela 1. i tabela 2). U odnosu na 2012. godinu (523; I=7,2/100.000 st.), broj obolelih je povećan za 5,6%.

Adresa i telefoni savetovališta za doborovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV i hepatitise u

Institutu za javno zdravlje VojvodineInstitut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad Futoška 121, drugi sprat telefon: 021/4897 806, 4897 839, 4897 840

Adrese i telefoni savetovališta za doborovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV i hepatitise pri Zavodima za javno zdravlje u Vojvodini:

Zavod za javno zdravlje Subotica Zmaj Jovina 30 telefon: 024/571-197 Zavod za javno zdravlje Sombor Vojvođanska 47 telefon: 025/416 505 Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica Stari Šor 47 telefon: 022/618-691 Zavod za javno zdravlje Zrenjanin Dr Emila Gavrila 15 telefon: 023/534-336 Zavod za javno zdravlje Kikinda Kralja Petra I 70 telefon:0230/421-102 lok.110 Zavod za javno zdravlje Pančevo Pasterova 2 telefon: 013/310-466