28. јул 2014 – Светски дан борбе против хепатитиса – „Хепатитис: Запитај се“

28. јул, Светски дан борбе против хепатитиса, обележава се на иницијативу и под покровитељством World Hepatitis Alliance, почевши од 2008. године, а 2010. године датум је званично усвојила и Светска здравствена организација. Овај дан је одабран у част рођендана нобеловца проф. Baruch Samuel Blumberg-а, који је открио вирус Hepatitis-a B (HVB).

Вирусни хепатитиси су вирусима узрокована запаљења јетре.

Према врсти вируса који их изазивају познато је пет група ових болести, познатих под називом Хепатитис A, B, C, D и E.

Хепатитис A и E [„болести прљавих руку“] су феко-оралне инфекције, које настају уношењем хране и воде заражене вирусима А и Е.

Хепатитис B, C и D припадају групи инфекција које се преносе преко телесних течности инфициране особе – најчешће крв; сперма, вагинални секрет; и др.

Симптоми и знаци:

Жута обојеност коже и беоњача – Жутица, тамна мокраћа, светла столица; умор, општа слабост, малаксалост, недостатак апетита, главобоља, мука, гађење на масну храну, повраћање, бол у трбуху, симптоми слични грипу, и др.

Често, болест добија хроничан ток.

Хепатитис Б и хепатитис Ц могу прећи у цирозу јетре и/или рак јетре.

60 до 70% инфицираних Hepatitis C вирусом, завршава са хроничном формом обољења од чега 5 до 20% као крајњи исход добија цирозу јетре, а 7% рак јетре – хепатоцелуларни карцином јетре (HCC).

КАКО СЕ МОЖЕ ДОБИТИ ХЕПАТИТИС B, C, D?

1. Незаштићеним сексуалним односом са зараженом особом.

2. Преко крви

– Акцидентално – убодом на иглу или оштар инструмент кориштен у медицинским процедурама са инфицираним особама (често код здравствених радника)

– Употребом зараженог прибора код интравенских наркомана

– медицинске процедуре које нарушавају интегритет коже – операције, инвазивне дијагностичке и терапијске процедуре, стоматолошке интервеције, трансфузија крви и крвних продуката, трансплантација, давање сперме, органа и ткива, хемодијализа…

– немедицинске процедуре које нарушавају интегритет коже – тетоважа, акунпунктура, пирсинг, козметичке процедуре …

– Коришћењем заједничког прибора за личну хигијену – четкице за зубе, бријачи, машинице за шишање, маказице за нокте, и др.

3. Са заражене мајке на новорођенче.

Откривање

Обољење се открива и потврђује лабораторијским испитивањем крви.

Лечење

Болест лечи инфектолог.

Лечење се спроводи у зависности од облика и јачине хепатитиса.

Код свих облика иде адекватан хигијенско-дијететски режим: одмор, дијетална исхрана, без масноћа, чешћи и лагани оброци, престанак узимања алкохола и дрога…

Спречавање

– сигурне медицинске процедуре:

*контрола даваоца крви, сперме, ткива и органа

*стерилизација инструмената

– сигурне немедицинске процедуре – стерилизација инструмената

– употреба стерилних шприцева код интравенске наркоманије и цевчица код ушмркавања дроге

– кондом

– вакцинација

– информисање и едукација појединца

– превентивни програми – информисање, едукативне кампање, промовисање тестирања

Када је реч о Hepatitis B инфекцији, најбоља превентивна мера је вакцинација која је ефикасна у 95% случајева.

Епидемиологија

Свет

Хепатитис Б вирусом у свету је инфицирано 350 милиона људи, односно сваки 12. становник земаљске кугле. Хепатитис C вирусом у свету је инфицирано 150 милиона људи. У свету се годишње региструје 1,4 милиона оболелих од хепатитиса А, већином у неразвијеним земљама Африке и Азије, услед лоше опште хигијене и недостатка безбедне воде за пиће.

Војводина

У групи акутних вирусних хепатитиса, хепатитис А је ранијих година био најчешће обољење. Након епидемијског таласа, који је имао врх у 2007. години, ово обољење се налази у интерепидемијској фази. У 2013.години пријављена су у Војводини 94 случаја хепатитиса А са три регистроване епидемије. Агломерација осетљивих лица у школским колективима и неадекватно одржавање опште и личне хигијене, омогућавају лакше ширење вируса хепатитиса А контактом међу школском децом.

Од 1988. године број новооболелих од хепатитиса Б са мањим осцилацијама континуирано опада.У 2013. години пријављен је 31 случај акутног и 102 случаја хроничног хепатитиса Б са једним смртним исходом од акутног хепатитиса Б и три регистрована смртна исхода од хроничног хепатитиса Б. Контролом добровољних давалаца крви и трудница према важећим законским прописима, испитивањем сексуалних партнера носилаца HBsAg и особа које су прележале хепатитис Б, у 2013. години откривено је и пријављено 66 нових случајева носилаштва вируса хепатитиса Б . Највећи број новооболелих од акутног хепатитиса Б регистрован је у узрасту од 20-29. године (29,03% оболелих особа), што указује на значај сексуалног пута у ширењу инфекције.

У протеклих десет година, оболевање од акутног хепатитиса Ц се региструје континуирано, просечно по 10 оболелих особа годишње, са падом у 2013 години у којој су регистрована три случаја акутног хепатитиса Ц и 116 случајевa хроничног хепатитиса Ц. Због честог асимптоматског почетка болести, време заражавања вирусима хепатитиса је тешко одредити, те ни епидемиолошким испитивањем није лако утврдити ризикофакторе. Данас је међу носиоцима антитела на хепатитис Ц, пацијентима са акутним и хроничним хепатитисом Ц, високо учешће особа које користе дроге убризгавањем.

Србија

*I=incidenca=број нових случајева обољења у току једне календарске године (изражена стопом на 100.000 становника).

Анализом прикупљених података у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, за претходних 14 година (2001–2013), види се да број оболелих/инциденције код акутне форме Hepatitis vir. B, опада из године у годину, а нарочито у односу на 2001. годину, када је број оболелих био 429 (I= 5,48/100.000 ст.). У 2013. години укупан број регистрованих случајева оболелих од Hepatitis vir. B acuta, био је 192 (I= 2,67/100.000 становника). Анализом броја оболелих од Hepatitis vir. B chronica у претходних 14 година (2000–2013), види се да број оболелих/инциденције, показују цикличне промене – од најмањег броја оболелих 2000. године (45; I=0,58/100.000 ст.), па преко просечних вредности 2002. и 2007. године, од 120 до 240 оболелих (I=1,6/100.000 – 3,3 /100.000 ст.), расту из године у годину, са највећим бројем оболелих у 2013. години (293; I=4,07/100.000 ст.). У односу на 2012. годину (183; I=2,63/100.000 ст.), број особа код којих је регистрован Hepatitis vir. B chronica повећао се за 110 случајева (38%) и са 293 оболеле особе (I=4,07/100.000 ст.) представља највећи број оболелих икада забележен. У 2013. години забележена су 3 смртна случаја од Hepatitis vir. B chr.

У 2013. години укупан број регистрованих случајева оболелих од Hepatitis vir. C acuta, био је 73 (I= 1,01/100.000 ст.). Број оболелих од Hepatitis vir. C chronica у претходних 14 година (2000–2013) показује стално повећање, са најмањом вредношћу забележеном 2001. године (min=55; I=0,7/100.000 ст.). После те године број оболелих расте из године у годину, са највећим бројем регистрованих у 2007. години (max=573; I=7,8/100.000). У 2013. години дијагноза Hepatitis vir. C chronica регистрована је код 554 особе (I=7,7/100.000 ст.) (табела 1. и табела 2). У односу на 2012. годину (523; I=7,2/100.000 ст.), број оболелих је повећан за 5,6%.

Адреса и телефони саветовалишта за доборовољно поверљиво саветовање и тестирање на ХИВ и хепатитисе у

Институту за јавно здравље Војводине Институт за јавно здравље Војводине, Нови Сад Футошка 121, други спрат телефон: 021/4897 806, 4897 839, 4897 840

Адресе и телефони саветовалишта за доборовољно поверљиво саветовање и тестирање на ХИВ и хепатитисе при Заводима за јавно здравље у Војводини:

Завод за јавно здравље Суботица Змај Јовина 30 телефон: 024/571-197 Завод за јавно здравље Сомбор Војвођанска 47 телефон: 025/416 505 Завод за јавно здравље Сремска Митровица Стари Шор 47 телефон: 022/618-691 Завод за јавно здравље Зрењанин Др Емила Гаврила 15 телефон: 023/534-336 Завод за јавно здравље Кикинда Краља Петра I 70 телефон:0230/421-102 лок.110 Завод за јавно здравље Панчево Пастерова 2 телефон: 013/310-466