Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok obolevanja i umiranja u celom svetu. Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom “U srcu Zdravlja”.
Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok obolevanja i umiranja u celom svetu. Svake godine u svetu od bolesti srca i krvnih sudova umire 17,3 miliona ljudi, što je svaki treći umrli stanovnik a procenjuje se da će se taj broj do 2030. Godine povećati do 23 miliona. Svetska federacija za srce (World Heart Federation) upozorava da 82% smrtnih ishoda od bolesti srca i krvnih sudova i više od 60% opterećenja ishemijskom bolešću srca potiče iz nisko i srednje razvijenih zemalja. Procenjuje se da se gotovo 80% prevremene smrtnosti može sprečiti kontrolom nekoliko glavnih faktora rizika: pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.
Svetski dan srca 2014. godine usmeren je na stvaranje zdravog okruženja koje bi omogućilo ljudima da naprave pozitivne promene koje mogu da smanje rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, naglašavajući značaj zdravih stilova života, kao i značaj prevencije faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova u svim populacionim grupama.
Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2012. godine u Srbiji su umrle 54.972 osobe (25.307 muškaraca i 29.665 žena). Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 53,7% u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Žene su češće (54,0%) u odnosu na muškarce (46,0%) umirale od ove grupe bolesti. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti zajedno su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja.
Zabluda je da od bolesti srca i šloga oboljevaju samo starije osobe, osobe muškog pola i bogati slojevi stanovništva. Bolesti srca i krvnih sudova, pogađaju žene kao i muškarce, ali je njihov rizik ozbiljno potcenjen. Zapravo, bolesti srca i krvnih sudova su ubica broj jedan među ženskom populacijom, izazivajući 1 od 3 smrtna slučaja žena: šokantno, to je oko 1 smrtni slučaj u minuti! Neophodno je da se žene upoznaju sa svojim kardiovaskularnim rizikom i da preduzmu mere da zaštite sebe i svoju porodicu!
Takođe su i deca izložena: rizik za pojavu bolesti srca i krvnih sudova može da se javi i pre rođenja tokom fetalnog razvoja, i osim toga raste tokom detinjstva usvajanjem loših životnih navika kao što su nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i pušenje. Opterećenje ovim bolestima je dvostruko kod dece, naime s jedne strane suočavanje sa emotivnim posledicama gledanjem voljene osobe koja je bolesna, a sa druge strane su u opasnosti i od fizičkih posledica.
Moderno društvo podstiče izlaganje dece faktorima rizika kao što su:
- ishrana sa premalo kalorija, a koja je bogata „lošim“ mastima i šećerima;
- sprovođenje slobodnog vremena uz kompjuter i televizor, a u nekim zemljama, i
- slobodnim reklamiranjem pušenja, što ohrabruje upotrebu duvana ili pasivnu izloženost duvanskom dimu.
Bolesti srca i šlog se može sprečiti jer su prouzrokovani preventabilnim faktorima rizika kao što su visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna telesna masa i gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje i prisustvo šećerne bolesti. Oni se mogu u velikoj meri sprečiti i kontrolisati usvajanjem zdravih navika kao što je pravilna ishrana, redovno bavljenje fizičkom aktivnošću i ostavljanje pušenja.
Ove godine Svetski dan srca apeluje na lokalne zajednice da postanu zdrave sredine u kojima će ljudi imati mogućnost da prave zdrave izbore. Zajedničkim akcijama i uticajem na nacionale i lokalne donosioce odluka stvoriće se zdrave zajednice, zdrave porodice i pojedinci koji će prepoznati svoj rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova sa ciljem da ljudi širom sveta vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.
Aktivnosti koje treba preduzeti u lokalnoj zajednici:
1. Povećanje kvaliteta fizičkog vaspitanja u školama.
2. Formiranje bezbednih terena za fizičke aktivnosti – prostrana igrališta, dobro osvetljenje.
3. Obezbeđivanje zdrave hrane u školama, bolnicama, klinikama, radnim organizacijama4. Uticaj na lokalne donosioce odluka da lokalne zajednice postanu zdrave zajednice.
Aktivnosti u krugu porodice:
1. Obezbediti pravilnu ishranu
2. Zabraniti pušenje u domaćinstvu
3. Ograničiti gledanje televizije kod kuće. Organizovati aktivnosti na otvorenom – vožnju biciklom, šetnju ili rad u bašti.
Ideje za aktivnosti koje možete da preduzmete nalaze se na sajtu: www.worldheartday.org
ili nam se pridružite na: www.facebook.com/worldheartday ili www.twitter.com/worldheartfed.
Bolesti srca i krvnih sudova na teritoriji AP Vojvodine
Bolesti srca i krvnih sudova obuhvataju: akutnu i hroničnu reumatsku bolest srca, bolesti uzrokovane povišenim krvnim pritiskom (hipertenzija), ishemijske bolesti srca (angina pektoris, srčani udar), bolesti krvnih sudova mozga (mali moždani udar, veliki moždani udar) i druge bolesti srca i krvnih sudova.
U 2012. godini bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 54,3% u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u AP Vojvodini, a najčešći uzroci smrti iz ove grupe bile su bolesti krvnih sudova mozga i ishemijske bolesti srca.
U službi opšte medicine na teritoriji AP Vojvodine vodeća grupa bolesti u registrovanom oboljevanju su bolesti sistema krvotoka dok je vodeća dijagnoza u ukupnom oboljevanju stanovništva povišen krvni pritisak. Svaka deseta dijagnoza u službi opšte medicine na teritoriji AP Vojvodine je povišen krvni pritisak.
Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova
Pušenje – izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca. Ukoliko pušač istovremeno koristi oralna kontraceptivna sredstva rizik za pojavu infarkta se povećava za čak 20 puta.
Nepravilna ishrana – faktor rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje spadaju gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udar pre 65. godine života za 3 do 5 puta. U Srbiji je gojaznost prisutna kod 23% odraslog stanovništva uzrasta od 20 i više godina (25% odraslih osoba muškog pola i kod 20% odraslih osoba ženskog pola).
Nedovoljna fizička aktivnost – značajno doprinosi starenju krvnih sudova. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18%, a od moždanog udara za 11%. Iako je fizička aktivnost za većinu osoba bezbedna, potrebno je da osobe sa zdravstvenim problemima konsultuju lekara o tome koji je vid fizičke aktivnosti za njih najbolji u odnosu na zdravstveno stanje. Približno 31% osoba starija od 15 godina u svetu je nedovoljno fizički aktivno. U Srbiji je nedovoljna fizička aktivnost prisutna kod 68% stanovništva uzrasta od 15 i više godina (63% muškaraca i kod 71% žena).
Izvori: www.worldheartday.org; http://www.batut.org.rs
Preuzmite :
Saveti za osobe od 18 do 65 godina
Saveti za osobe starije od 65 godina
LINKOVI:
World Heart Federation
World Heart Day
Svetska Federacija za Srce
Svetski dan Srca
http://www.world-heart-federation.org/what-we-do/awareness/world-heart-day-2014-home/
Institut za Javno Zdravlje Vojvodine
http://www.izjzv.org.rs/