Međunarodni dan starih obeležava se 1. oktobra, ove godine 24. put.
Starenje stanovništva danas predstavlja jedan od najvećih uspeha čovečanstva ali i jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova. Neophodno je istaći da je udeo osoba starijih od 60 godina u porastu i da se taj trend nastavlja sa jedne strane usled opadajuće stope nataliteta, a sa druge strane usled povećanja dužine životnog veka. Procenjuje se da će broj osoba starijih od 60 godina porasti od 600 miliona u 2000. godini na preko 2 milijarde u 2050. godini.
Međunarodni dan starijih osoba se u svetu i kod nas obeležava 1. oktobra, u skladu sa Rezolucijom 45/106 koju je proglasila Glavna skupština Ujedinjenih nacija (UN) 14. decembra 1990. godine, sa ciljem da se naglasi važnost osiguravanja životnog okruženja koje se može prilagoditi potrebama i sposobnostima stanovnika trećeg doba.
Međunarodni dan starijih osoba je poseban dan za starije osobe širom sveta. Slogan ovogodišnje kampanje „Ne zapostavimo nikoga: promovišimo društvo za sve generacije” izabran je sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na činjenicu da će starenje populacije i populaciona dinamika oblikovati ključne izazove za razvoj sa kojima će se svet suočiti u 21. veku. Neobraćanje pažnje na starije osobe znači da se ne obraća pažnja na 20 posto svetske populacije do 2030. godine, kada će biti više ljudi starijih od 60 godina nego dece mlađe od 10 godina, pri čemu će te brze promene u starosnoj strukturi pre svega zahvatiti zemlje u razvoju. Ako je naš cilj da izgradimo „budućnost kakvu želimo”, moramo obratiti pažnju na stanovništvo starije od 60 godina za koje se očekuje da se dostići broj od 1,4 milijarde do 2030. godine.
Ciljevi ovogodišnje kampanje usmereni su na:
Isticanje ključnih principa na kojima počiva agenda razvojnog plana UN nakon 2015. godine, koja nikoga ne zapostavlja i uključuje pitanja koja najviše brinu starije osobe.
Skretanje pažnje na činjenicu kako pitanja starenja lako postaju fokus interesovanja različitih grupa ako je osigurano njihovo uključivanje.
Obeležavanje ovogodišnjeg Međunarodnog dana starijih osoba će nam omogućiti uvid u rezultate velikog i kompleksnog procesa izrade razvojnog plana UN nakon 2015. godine koji je započet sumiranjem gledišta ljudi širom sveta – bogatih, siromašnih, sa juga i severa, žena i muškaraca, starih i mladih, urabanih i ruralnih – sa namerom da upozna donosioce odluka o tome šta ljudi žele da vide u novom setu razvojnih ciljeva. Zemlje članice su koristile ove informacije ravnopravno sa stručnim mišljenjima na brojnim panelima, konsultacijama i istraživačkim dokumentima, kao osnovu za pregovaranje. Glavni princip koji ih je vodio je „Ne zapostaviti nikoga”.
Zdravlje starih u Republici Srbiji
Starenje je složen fiziološki proces u kojem nastaju promene na molekularnom, ćelijskom i organskom nivou. Ove promene su progresivne i neizbežne, ali je neizbežno i smanjenje telesnih sposobnosti kao odgovor na odgovarajuće unutrašnje i/ili spoljašnje faktore. Na procese starenja utiču kako nasledne osobine na koje vrlo malo možemo uticati za sada, ali su i spoljašnji faktori kao što su povrede, akutne i hronične bolesti, samopovređivanje, nepravilna ishrana, nedovoljno kretanje, štetni uticaji iz okoline.
Veliki broj starih ljudi ima jedno ili više hroničnih oboljenja. Najčešće bolesti koje se javljaju kod starih odnose se na:
- kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti
- maligne tumore
- degenerativne i zapaljenske bolesti koštano-mišićnog sistema i vezivnog tkiva
- šećernu bolest
- demencije, Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest
- bolesti oka i uva
- povrede i trovanja.
Tokom 2013. godine:
Svaka četvrta osoba uzrasta 65 godina i više je hospitalizovana zbog neke od bolesti srca i krvnih sudova, svaka peta zbog neke maligne bolesti i svaka deseta zbog neke od degenerativnih bolesti koštano-mišićnog sistema i vezivnog tkiva.
Ukupno je 1060 osoba oba pola uzrasta 65 godina i više u Srbiji hospitalizovano sa dijagnozom demencije, pri čemu je Alchajmerova bolest činila 18,5% svih slučajeva demencija.
Parkinsonova bolest je treći najučestaliji neurološki poremećaj koji se javlja u 1% populacije starije od 60 godina. Ukupno je 668 osoba oba pola uzrasta 65 godina i više u Srbiji hospitalizovano sa dijagnozom Parkinsonove bolesti.
Ukupno je 17.381 starih osoba hospitalizovano u Srbiji od posledica povreda i trovanja od čega su povrede glave, trupa, trbuha i ekstremiteta činile 88,9% svih razloga za hospitalizaciju starijih od 65+.
Glaukom kao drugi najčešći uzrok slepila bio je uzrok hospitalizacije kod 1267 osoba starosti 65 i više godina.
Iskoristite povod obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba tako što ćete se pridružiti globalnom glasanju na sajtu www.myworld2015.org i glasati za svoje prioritete. Takođe, možete posetiti sajt www.worldwewant2015.org koji je namenjen globalnoj diskusiji o agendi razvojnog plana UN nakon 2015. godine i izneti svoje mišljenje kako bi se problemi starijih osoba adekvatno obradili u diskusijama o nejednakosti, iskorenjivanju siromaštva, zdravlju, bezbednosti hrane, dinamici stanovništva i sličnim temama.
Širite informacije širom sveta!
Koristite #IDOP2014 za sve vaše tvitove povodom obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba, 1. oktobra 2014. godine.
Planirate specijalnu aktivnost? Mi želimo da znamo! Tvitujte ili nam pošaljite email na dspd-ageing@un.org
Preuzmite dokumenta :
Najčešći stereotipi koji prate starenje
Starenje stanovništva i novi izaovi koji prate demografke promene
LINKOVI:
Međunarodni dan Starih Osoba
http://www.un.org/en/events/olderpersonsday/
Međunarodni dan Starih Osoba
Svetska Zdravstvena Organizacija
http://www.who.int/ageing/events/idop_rationale/en/
Institut za Javno Zdravlje Vojvodine