Међународни дан старих обележава се 1. октобра, ове године 24. пут.
Старење становништва данас представља један од највећих успеха човечанства али и један од највећих јавноздравствених изазова. Неопходно је истаћи да је удео особа старијих од 60 година у порасту и да се тај тренд наставља са једне стране услед опадајуће стопе наталитета, а са друге стране услед повећања дужине животног века. Процењује се да ће број особа старијих од 60 година порасти од 600 милиона у 2000. години на преко 2 милијарде у 2050. години.
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Главна скупштина Уједињених нација (УН) 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност осигуравања животног окружења које се може прилагодити потребама и способностима становника трећег доба.
Међународни дан старијих особа је посебан дан за старије особе широм света. Слоган овогодишње кампање „Не запоставимо никога: промовишимо друштво за све генерације” изабран је са циљем да се скрене пажња јавности на чињеницу да ће старење популације и популациона динамика обликовати кључне изазове за развој са којима ће се свет суочити у 21. веку. Необраћање пажње на старије особе значи да се не обраћа пажња на 20 посто светске популације до 2030. године, када ће бити више људи старијих од 60 година него деце млађе од 10 година, при чему ће те брзе промене у старосној структури пре свега захватити земље у развоју. Ако је наш циљ да изградимо „будућност какву желимо”, морамо обратити пажњу на становништво старије од 60 година за које се очекује да се достићи број од 1,4 милијарде до 2030. године.
Циљеви овогодишње кампање усмерени су на:
Истицање кључних принципа на којима почива агенда развојног плана УН након 2015. године, која никога не запоставља и укључује питања која највише брину старије особе.
Скретање пажње на чињеницу како питања старења лако постају фокус интересовања различитих група ако је осигурано њихово укључивање.
Обележавање овогодишњег Међународног дана старијих особа ће нам омогућити увид у резултате великог и комплексног процеса израде развојног плана УН након 2015. године који је започет сумирањем гледишта људи широм света – богатих, сиромашних, са југа и севера, жена и мушкараца, старих и младих, урабаних и руралних – са намером да упозна доносиоце одлука о томе шта људи желе да виде у новом сету развојних циљева. Земље чланице су користиле ове информације равноправно са стручним мишљењима на бројним панелима, консултацијама и истраживачким документима, као основу за преговарање. Главни принцип који их је водио је „Не запоставити никога”.
Здравље старих у Републици Србији
Старење је сложен физиолошки процес у којем настају промене на молекуларном, ћелијском и органском нивоу. Ове промене су прогресивне и неизбежне, али је неизбежно и смањење телесних способности као одговор на одговарајуће унутрашње и/или спољашње факторе. На процесе старења утичу како наследне особине на које врло мало можемо утицати за сада, али су и спољашњи фактори као што су повреде, акутне и хроничне болести, самоповређивање, неправилна исхрана, недовољно кретање, штетни утицаји из околине.
Велики број старих људи има једно или више хроничних обољења. Најчешће болести које се јављају код старих односе се на:
- кардиоваскуларне и цереброваскуларне болести
- малигне туморе
- дегенеративне и запаљенске болести коштано-мишићног система и везивног ткива
- шећерну болест
- деменције, Алцхајмерову и Паркинсонову болест
- болести ока и ува
- повреде и тровања.
Током 2013. године:
Свака четврта особа узраста 65 година и више је хоспитализована због неке од болести срца и крвних судова, свака пета због неке малигне болести и свака десета због неке од дегенеративних болести коштано-мишићног система и везивног ткива.
Укупно је 1060 особа оба пола узраста 65 година и више у Србији хоспитализовано са дијагнозом деменције, при чему је Алцхајмерова болест чинила 18,5% свих случајева деменција.
Паркинсонова болест је трећи најучесталији неуролошки поремећај који се јавља у 1% популације старије од 60 година. Укупно је 668 особа оба пола узраста 65 година и више у Србији хоспитализовано са дијагнозом Паркинсонове болести.
Укупно је 17.381 старих особа хоспитализовано у Србији од последица повреда и тровања од чега су повреде главе, трупа, трбуха и екстремитета чиниле 88,9% свих разлога за хоспитализацију старијих од 65+.
Глауком као други најчешћи узрок слепила био је узрок хоспитализације код 1267 особа старости 65 и више година.
Искористите повод обележавања Међународног дана старијих особа тако што ћете се придружити глобалном гласању на сајту www.myworld2015.org и гласати за своје приоритете. Такође, можете посетити сајт www.worldwewant2015.org који је намењен глобалној дискусији о агенди развојног плана УН након 2015. године и изнети своје мишљење како би се проблеми старијих особа адекватно обрадили у дискусијама о неједнакости, искорењивању сиромаштва, здрављу, безбедности хране, динамици становништва и сличним темама.
Ширите информације широм света!
Користите #IDOP2014 за све ваше твитове поводом обележавања Међународног дана старијих особа, 1. октобра 2014. године.
Планирате специјалну активност? Ми желимо да знамо! Твитујте или нам пошаљите email на dspd-ageing@un.org
Преузмите документа :
Најчешћи стереотипи који прате старенје
Старење становништва и нови изаови који прате демографке промене
ЛИНКОВИ:
Међународни дан Старих Особа
http://www.un.org/en/events/olderpersonsday/
Међународни дан Старих Особа
Светска Здравствена Организација
http://www.who.int/ageing/events/idop_rationale/en/
Институт за Јавно Здравље Војводине