Pod pokroviteljstvom FAO organizacije Ujedinjenih Nacija, Svetski dan hrane obeležava se 16. oktobra, ove godine pod sloganom “Porodični Farmeri – Hrane svet, Brinu za Zemlju”.
Porodična farma nedovojivo je povezana sa nacionalnom i globalnom bezbednošću hrane.
I u razvijenom, i u svetu u razvoju, ona je predominanti oblik poljoprivrede u proizvodnom sektoru.
Porodična farma uključuje sve porodično-bazirane poljoprivredne aktivnosti; povezana je sa nekoliko oblasti ruralnog razvoja.
U svetu ima preko 570 miliona farmi u vlasništvu preko 500 miliona porodica.
One su odgovorne za najmanje 56% poljoprivredne proizvodnje.
Porodična proizvodnja postoji u:
- poljoprivreda
- šumarstvo
- ribarstvo
- stočarstvo
- akvakultura
Porodični farmeri rade na značajnom delu svetskog poljoprivrednog zemljišta.
| Azija | – | 85% |
| Severna i Centralna Amerika | – | 83% |
| Evropa | – | 68% |
| Afrika | – | 62% |
| Južna Amerika | – | 18% |
Porodični farmeri upravljaju svojom zemljom i održavaju značajno visok nivo proizvodnje uprkos manjem pristupu proizvodnim resursima – poljoprivredni inputi (finansiranje) i podrška.
U Brazilu, porodični farmeri obezbeđuju prosečno oko 40% proizvodnje glavnih useva radeći na manje od 25% poljoprivrednog zemljišta.
Porodični farmeri na Fidžiju obezbeđuju 84% proizvodnje jama, pirinča, manioka, kukuruza i pasulja, a rade na samo 47,4% poljoprivrednog zemljišta.
U SAD, porodični farmeri proizvode 84% od ukupne proizvodnje – ukupno 230 biliona USD, radeći na 78% poljoprivrednog zemljišta.
Porodična farma čuva tradicionalne prehrambene proizvode, doprinosi uravnoteženoj ishrani i svetskom agro-biodiverzitetu kao i održivoj upotrebi prirodnih resursa.
Više od 3,5 miljarde ljudi zavisi od pirinča – koji im je potreban za najmanje 20% dnevnih energetskih potreba.
Više od 1 miljarde ljudi živi (zarađuje) od proizvodnje pirinča.
Porodične farme su glavni izvor proizvodnje pirinča – posebno u Aziji.
UN su deklarisale 2014 godinu kao međunarodnu godinu porodične poljoprivrede.
U skladu s tim, FAO, u saradnji sa svojim partnerima, ima svoje ciljeve:
- Podržavanje razvoja poljoprivrednih, environmentalnih i socijalnih službi (politika) za održanje porodičnih farmi
- Povećanje znanja, komunikacije i javne pažnje
- Bolje razumevanje potreba, potencijala i ograničenja porodične poljoprivrede i osiguranje tehničke podrške
- Stvaranje sinergije poslovanja u cilju održanja porodičnih farmi
LINKOVI:
Food and Agricultural Organization of the United Nations
World Food Day
http://www.fao.org/world-food-day/home/en/
Povodom obeležavanja Svetskog dana hrane, 16. oktobra2014. godine, i Oktobra, Meseca pravilne ishrane, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović – Batut“, Centar za promociju zdravlja, mreža Instituta / Zavoda za javno zdravlje Republike Srbije, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, raspisali su:
Likovni i Literarni
KONKURS
za decu PREDŠKOLSKIH USTANOVA i učenike OSNOVNIH ŠKOLA, u 2 kategorije: I–IV razreda, i V–VIII razreda
na TEMU
“PRAVILNA ISHRANA ZA DOBRO ZDRAVLJE”
Radove dostaviti do 17. oktobra 2014. godine:
Zavod za javno zdravlje
Svetski dan hrane, 2014
Vojvođanska 47
25000 Sombor
ili na E-mail: vaspitanje@zzjzsombor.org
Na poleđini, ili u donjem desnom uglu rada, napisati:
za decu PREDŠKOLSKIH ustanova:
Ime i prezime, Broj navršenih godina života
Naziv predškolske ustanove, Objekat, Mesto
Vaspitač
za učenike OSNOVNIH ŠKOLA:
Ime i prezime, Razred, Odeljenje, Broj navršenih godina života
Škola, Mesto
Učitelj/ Nastavnik
Format papira za likovne radove maksimalno do 35×50 cm.
Svake godine, 16. oktobra, obeležava se svetski dan hrane.
a u našoj zemlji i Oktobar, mesec pravilne ishrane.
Cilj aktivnosti kampanje je informisanje i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani najšire populacije, a posebno dece i mladih.
Formiranje pravilnih navika u ishrani je važno od najranijeg uzrasta, posebno kada je reč o redovnosti obroka tokom dana, raznovrsnosti namirnica koje se koriste u ishrani, načinu njihove pripreme i količinama. Savremen način života doneo je i promenu u načinu ishrane koji karakterišu neredovni obroci, veći unos tzv.brze hrane, manji unos povrća i voća. Cilj aktivnosti kampanje je informisanje i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani najšire populacije, a posebno dece i mladih.