28. jul 2015 – Svetski dan borbe protiv hepatitisa: “Preveniraj hepatitis, Sve zavisi od tebe”

Svake godine, 28. jula, obeležava se Dan borbe protiv Hepatitis-a, u 180 zemalja sveta. Obeležavanje ovog dana ima za cilj povećanje pažnje javnosti kao i saznanja o ovim infekcijama.

Svake godine, 28. jula, obeležava se Dan borbe protiv Hepatitis-a i to u 180 zemalja sveta. Obeležavanje ovog dana ima za cilj da se povećaju svest i saznanja o ovim infekcijama kao glavnim pretnjama globalnog zdravstva. Ovaj dan je odabran kao Svetski dan Hepatitis-a u čast rođendana nobelovca prof. Baruch Samuel Blumberg-a, koji je otkrio virus Hepatitis-a B (HVB).

Glavni inicijator i organizator manifestacija povodom ovog dana je World Hepatitis Alliance, nevladina, internacionalna organizacija, osnovana u Ženevi 2007. godine, organizacija koju prvenstveno čine ljudi inficirani virusima Hepatitis-a.

Ta organizacija svoje aktivnosti usmerava ka tri cilja:

Povećanju pažnje i znanja o ovoj bolesti
Borbi za prevenciju, negu, podršku i lakši pristup terapiji
Borbi protiv stigmatizacije inficiranih osoba i ka poboljšanju njihovog socijalnog statusa.

Svoje akcije i ciljeve World Hepatitis Alliance usklađuje sa aktivnostima SZO (Svetske zdravstvene organizacije), temeljene na Rezoluciji WHA 63.18/2010, čiji je potpisnik i Republika Srbija. Od 2010. SZO je uvrstila ovaj Dan obeležavanja borbe protiv Hepatitis-a kao jedne od četiri specifičnih bolesti koja godišnje usmrti više od 2 miliona ljudi.

Ove kao i svih prethodnih godina, tekstovima o aktivnostima Alijanse na svojim sajtovima Svetski dan borbe protiv Hepatitis-a su obeležili pored SZO i američki i evropski Centri za kontrolu bolesti (CDC, ECDC). Sve ove organizacije imaju zajednički cilj, a to je sveobuhvatni pristup prevenciji i kontroli virusnih Hepatitis-a.

Osnovne informacije o vrstima Hepatitis-a

Hepatitis-i virosa su inflamatorni procesi na jetri uzrokovani različitim vrstama virusa. Prema vrsti virusa koji ih izazivaju, poznato je pet grupa oboljenja označenih kao A, B, C, D i E. Svih pet tipova bolesti imaju veliki značaj zbog opterećenja koje zbog toka bolesti ima obolela osoba, zbog mogućnosti smrti, ali i zbog potencijala da svojim širenjem dovedu i do pojava epidemija

Hepatitis A i E nastaju unošenjem hrane i vode, kontaminiranim virusima A i E i predstavljaju gastrointestinalne (crevne) infekcije

Hepatitis B, C i D pripadaju grupi parenteralnih infekcija ili infekcija koje se prenose kontaktom sa telesnim tečnostima inficirane osobe. Najveći rizik za prenošenje ove infekcije, zbog velike koncentracije virusa, predstavlja kontakt sa krvlju inficirane osobe, mada se virus nalazi i u ostalim ljudskim sekretima i ekskretima. Hepatitis B i C često poprimaju hronični tok, što neretko dovodi do komplikacija, kao što su ciroza jetre i hepatocelularni karcinom jetre (HCC). Smatra da se da do ovih komplikacija dolazi kod 25% od ukupno inficiranih osoba, a to bi moglo da se izbegne ranim otkrivanjem infekcije i ranom primenom odgovarajuće terapije. Ono što olakšava nastanak hronične forme bolesti, jeste to što akutna forma može da protekne sa ograničenim ili atipičnim simptomima, a vrlo često i bez ikakvih simptoma. U velikom broju slučajeva, atipični simptomi (žuta koža i beonjače, tamna mokraća, ekstremni umor, mučnina, povraćanje i bol u stomaku) mogu i pacijenta i lekara da zavaraju i odstrane od sumnje i dijagnoze Hepatitis-a. Utvrđeno je da 60 do 70% inficiranih Hepatitis S virusom završava sa hroničnom formom oboljenja od čega 5 do 20% kao krajnji ishod dobija cirozu jetre, a 7% hepatocelularni karcinom jetre (HCC).

Svaka osoba može u određenim okolnostima da se inficirana nekim od tipova Hepatitis virusa, ali ipak postoje grupe ljudi koje su pod povećanim rizikom, zbog:

hemodijalize;
tetovaže i pirsinga;
razmene pribora za ličnu higijenu (brijači, četkice za zube…);
nezaštićenog seksualnog odnosa;
inficiranih majki koje infekciju mogu da prenesu detetu tokom trudnoće.

Dobro osmišljenim preventivnim programima (informisanje, podizanje nivoa znanja o bolesti, edukativnim kampanjama i promovisanjem testiranja), ali i obezbeđivanjem adekvatne terapije, incidencija ovih bolesti može da se smanji u svakoj sredini, pa čak i do globalnog cilja – „planeta bez Hepatitis-a”. Kada je reč o Hepatitis B virusnoj infekciji, najbolja preventivna mera je vakcinacija i to svih osoba iz grupa sa povećanim rizikom i sve novorođene dece. Zna se da je vakcina visoko imunogena i da štiti u 95% slučajeva. U velikom broju zemalja u svetu, pa i kod nas, ova mera se sprovodi već godinama unazad.

Epidemiološki podaci u svetu i Republici Srbiji

Prema podacima SZO, najnoviji podaci, prema vrstama Hepatitis-a su:

Hepatitis B virusom u svetu je inficirano 350 miliona ljudi, ili svaki 12. stanovnik zemaljske kugle. Godišnje od ove infekcije umre 786.000 ljudi.

Hepatitis S virusom u svetu je inficirano 150 miliona ljudi, ili četiri puta više nego inficiranih HIV-om. Svake godine se u svetu registruje 3 do 4 miliona novoinficiranih osoba. Godišnje od ove infekcije umre 500.000 ljudi.

Analizom prikupljenih podataka u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, za prethodnih 14 godina (2001–2014), vidi se da broj obolelih/incidencije kod akutne forme Hepatitis vir. B opada iz godine u godinu, a naročito u odnosu na 2001. godinu, kada je broj obolelih bio 429 (I= 5,48/100.000 st.). U 2014. godini ukupan broj registrovanih slučajeva obolelih od Hepatitis vir. B acuta bio je 190 (I= 2,65/100.000 stanovnika).

Analizom broja obolelih od Hepatitis vir. B chronica u prethodnih 14 godina (2001–2014) vidi se da broj obolelih/incidencije pokazuje ciklične promene – od najmanjeg broja obolelih 2000. godine (45; I=0,58/100.000 st.), pa preko prosečnih vrednosti 2002. i 2007. godine, od 120 do 240 obolelih (I=1,6/100.000 – 3,3 /100.000 st.), rastu iz godine u godinu, sa najvećim brojem obolelih u 2013. godini (293; I=4,07/100.000 st.). U odnosu na 2012. godinu (183; I=2,63/100.000 st.) broj osoba kod kojih je registrovan Hepatitis vir. B chronica povećao se za 110 slučajeva (38%) i sa 293 obolele osobe (I=4,07/100.000 st.) predstavlja najveći broj obolelih ikada zabeležen.

U prethodnoj godini registrovano je 222 novih inficiranih osoba (I=3,10/100.000 st.). U 2014. godini ukupan broj registrovanih slučajeva obolelih od Hepatitis vir. C acuta bio je 68 (I= 0,95/100.000 st.). Posmatrajući broj obolelih od Hepatitis vir. C chronica u prethodnih 14 godina (2001–2014) vidi se da broj obolelih/incidencije pokazuje stalno povećanje broja obolelih, sa najmanjom vrednošću zabeleženom 2001. godine (min=55; I=0,7/100.000 st.). Posle te godine broj obolelih raste iz godine u godinu, sa najvećim brojem registrovanih u 2007. godini (max=573; I=7,8/100.000). U 2014. godini dijagnoza Hepatitis vir. C chronica registrovana je kod 511 osobe (I=7,3/100.000 st.). U odnosu na 2013. godinu (554; I=7,7100.000 st.) broj obolelih je smanjen. U 2014. godini zabeleženo je 7 smrtnih slučajeva od svih oblika Hepatitis-a (Mt=0,10/100.000 st. i Lt=0,71%).

Ove kao i prethodnih godina akcijama za obeležavanje Svetskog dana borbe protiv Hepatitis-a, Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” pridružiće se NVO obolelih osoba – HRONOS. Ova organizacija će 28. jula organizovati konferenciju za štampu u prostorijama Privredne komore Srbije, a 1. avgusta će deliti promotivni materijal na Adi Ciganliji.

Posle predloga velikog broja zemalja oko slogana ovogodišnjeg obeležavanja, World Hepatitis Allianca odlučila se za slogan (moto Svetskog dana): „Spreči Hepatitis: od tebe zavisi”.