14. novembar 2015 – Svetski dan borbe protiv Dijabetesa – „Neka zdrava ishrana postane pravo, a ne privilegija”

Svake godine 14. Novembra obeležava se Svetski dan borbe protiv dijabetesa.

Kampanja Svetskog dana dijabetesa 2015. godine sa sloganom „Neka zdrava ishrana postane pravo, a ne privilegija”, pokrenuta je na 68. skupštini Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Ženevi 19. maja 2015. godine. Cilj kampanje je da se angažuju svi akteri društva kako bi se poboljšala dostupnost zdrave hrane, sačuvali životi, smanjio globalni teret dijabetesa i uštedele milijarde dolara zbog gubitka radne produktivnosti i troškova u zdravstvu.

Ključne poruke kampanje:

1. Danas – promenite svoj život

Zdrava ishrana je izuzetno značajna komponenta prevencije tipa 2 dijabetesa i efikasnog menadžmenta svih tipova dijabetesa.
• Očekuje se da će do 2035. godine približno 600 miliona ljudi u svetu imati tip 2 dijabetesa. Kasno otkrivanje bolesti je glavni krivac što veliki broj ljudi sa tipom 2 dijabetesa u trenutku postavljanja dijagnoze ima najmanje jednu komplikaciju dijabetesa.
• Zdrav stil života može u 70% slučajeva sprečiti nastanak tipa 2 dijabetesa, a zdrava ishrana značajno doprinosi smanjenju rizika.
• Zdrava hrana koja može smanjiti rizik za nastanak tipa 2 dijabetesa i njegovih komplikacija obuhvata lisnato povrće, sveže voće, orašaste plodove, integralne žitarice, nezaslađne nemasne jogurte i posna mesa.
• Obolevanje od tipa 1 dijabetesa u svetu raste. Iako se nastanak ovog tipa dijabetesa ne može sprečiti, zdravim stilom života možemo da utičemo na sprečavanje nastanka komplikacija.
• Razvijanje zdravih navika u ishrani dece je ključni faktor za zaustavljanje epidemije dijabetesa. Dobro zdravlje budućih generacija je korak ka obezbeđenju održivog razvoja.

2. Sutra – promenite svet

Dostupnost zdrave hrane je od suštinskog značaja za smanjenje globalnog opterećenja dijabetesom i obezbeđenje održivog razvoja.
• Opterećenje dijabetesom u svetu je veliko i nastavlja trend rasta: 2014. godine približno 387 miliona odraslih osoba imalo je dijabetes, a prema proceni Internacionalne dijabetes federacije – IDF-a do 2035. godine broj obolelih će se povećati za 53%.
• Procenjuje se da su 2014. godine troškovi lečenja dijabetesa i njegovih komplikacija na globalnom nivou iznosili 612 milijardi dolara.
• Eliminacijom promenljivih faktora rizika za nastanak tipa 2 dijabetesa, smanjili bi se troškovi u zdravstvu za 11%.
• Do 2035. godine, usvajanjem zdravih stilova života mogao bi se sprečiti ili odložiti nastanak tipa 2 dijabetesa u 70% slučajeva ili kod 150 miliona osoba.
• Zdrava ishrana je u proseku 1,50 dolara/dnevno skuplja od nezdrave i povećava troškove ishrane 550 dolara po osobi/godišnje.
• Broj obolelih od dijabetesa u zemljama sa niskim i srednjim prihodom nastaviće da raste, što predstavljaju pretnju za održivi razvoj.

Dijabetes u svetu, Dijabetes Atlas 2014:

– U svetu je 2014. godine približno 387 miliona odraslih osoba imalo dijabetes; do 2035. godine, broj obolelih će se povećati na 592 miliona;
– Učešće osoba sa tipom 2 dijabetesa u ukupnom broju obolelih raste u većini zemalja u svetu;
– 77% odraslih osoba obolelih od dijabetesa živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodom;
– Najveći broj obolelih je uzrasta između 40 i 59 godina;
– 179 miliona obolelih nema postavljenu dijagnozu dijabetesa;
– Tokom 2014. godine 4,9 miliona osoba je umrlo od posledica dijabetesa; svakih 7 sekundi jedna osoba umre od posledica dijabetesa;
– Na globalnom nivou, 2014. godine dijabetes je bio odgovoran za najmanje 612 milijardi dolara – 11% ukupnih troškova zdravstvene zaštite odrasle populacije;
– Tokom 2013. godine, od tipa 1 dijabetesa obolelo je više od 79.000 dece;
– Više od 21 miliona živorođene dece je 2013. godine bilo izloženo dijabetesu tokom trudnoće njihovih majki – jedno na 6 živorođene dece.

Kada se obeležava Svetski dan dijabetesa?

Svetski dan dijabetesa (World Diabetes Day) predstavlja kampanju sa ciljem skretanja pažnje na problem dijabetesa u svetu. Obeležava se svake godine 14. novembra, na rođendan Frederik Bantinga, koji je zajedno sa Čarls Bestom doprineo otkriću insulina 1922. godine. Inicijativu za njegovo obeležavanje pokrenuli su 1991. godine Internacionalna dijabetes federacija (International Diabetes Federation – IDF) i Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization – WHO), kao odgovor na globalnu epidemiju dijabetesa. Svetski dan dijabetesa postao je dan borbe protiv dijabetesa Ujedinjenih nacija 2007. godine nakon usvajanja Rezolucije UN 61/225. Ova rezolucija je prepoznala dijabetes kao hroničnu bolest koja je značajan uzrok nesposobnosti i velikih troškova lečenja, zbog čega predstavlja veliku ekonomsku pretnju za porodice oboleliih, zemlje u kojima žive i čitav stvet.

Gde se obeležava?

Svetski dan dijabetesa obeležava širom sveta preko 200 članica Internacionalne dijabetes federacije u više od 160 zemalja, sve države članice Ujedinjenih nacija i brojna druga udruženja i organizacije, preduzeća, zdravstveni radnici, oboleli od dijabetesa i njihove porodice. Aktivnosti IDF-a imaju za cilj unapređenje zdravlja obolelih i osoba pod rizikom da obole od dijabetesa, kao i razmenu informacija i obrazovanje obolelih i pružaoca zdravstvenih usluga.

Logo

Logo Svetskog dana dijabetesa je plavi krug – globalni simbol dijabetesa, nastao 2007. godine (nakon usvajanja Rezolucije UN o dijabetesu) kao deo kampanje „Ujedinjeni za dijabetes”. Krug simbolizuje život i zdravlje, a plava boja simbolizuje nebo koje objedinjuje sve narode i boju zastave Ujedinjenih nacija. Plavi krug označava jedinstvo globalne dijabetes zajednice kao odgovor na pandemiju dijabetesa.

U Vojvodini je broj novoobolelih od šećerne bolesti tipa 2 u 2014. godini iznosio je 5516 što znači da je stopa incidencije iznosila 290 novoobolelih od dijabetesa tipa 2 na 100.000 stanovnika Vojvodine.

Šećerna bolest je ozbiljno i podmuklo oboljenje, koje najčešće počinje neopaženo i bez simptoma. Ono što je još opasnije jeste pretpostavka da na svakog pacijenta koji ima šećernu bolest dolazi po jedna osoba koja ne zna da imašećernu bolest. Petina svih pacijenata ima dijabetes tipa jedan (insulin zavisni tip), a drugi oblik dijabetes tip 2 (insulin nezavisni tip) je četiri puta češći i od njega boluje 80 odsto pacijenata. Šećerna bolest tip 2 najčešće se javlja kod odraslih osoba, posle četrdesete godine. Osoba postepeno oboleva, a bolest se najčešće otkriva tokom pregleda zbog neke druge bolesti, kao što su kardiološki ili neurološki poremećaji. Simptomi šećerne bolesti pojavljuju se kasno, kada su vrednosti šećera u krvi znatno povećane u odnosu na normalne. Suvoća usta, žeđ, uzimanje velike količine tečnosti, obilno i često mokrenje, mršavljenje uprkos pojačanoj gladi i uzimanju veće količine hrane, pojava infekcija i svraba kože i polnih organa, slabost, malaksalost, karakteristični su simptomi dijabetesa. Pre nego što se pojavi manifestni oblik, šećerna bolest prolazi kroz pred fazu.

Faktori rizika za nastanak šećerne bolesti tipa 2:

gojaznost,
nedostatak vežbe,
ranije identifikovana netolerancija glukoze,
nepravilna dijeta,
starija životna dob,
visok krvni pritisak i visok holesterol,
porodična istorija dijabetesa,
gestacijski dijabetes.

Upozoravajući znaci šećerne bolesti:

često mokrenje,
prevelika žeđ,
povećana glad,
gubitak težine,
zamor,
nedostatak interesovanja i koncentracije,
povraćanje i bol u želucu (često u zabludi kao stomačni grip),
peckanje ili utrnulost osećaja u rukama i nogama,
zamućen vid,
česte infekcije,
sporo zarastanje rana.

PREPORUKE:

smanjiti unos soli i masti u ishrani
povećati nivo fizičke aktivnosti
regulisati telesnu težinu
ne pušiti.

Kampanja poziva sve odgovorne koji brinu o šećernoj bolesti da shvate ozbiljnost i preuzmu kontrolu. Za osobe sa dijabetesom, ovo je poruka osnaživanja kroz edukaciju. Za vlade država, to je poziv da se sprovede efikasna strategija i politika za prevenciju i lečenje šećerne bolesti, da se smanji rizik od dijabetesa i tako zaštiti zdravlje svojih građana. Za zdravstvene radnike, to je poziv da se poboljša znanje, tako da dokazane preporuke sprovedu u praksi. Za javnost, to je poziv da razume ozbiljan uticaj dijabetesa, da znaju kako da izbegnu ili odlože dijabetes i njegove komplikacije.

Ciljevi kampanje:

ohrabriti vlade država da implementiraju i jačaju politiku prevencije i preduzmu mere za kontrolu šećerne bolesti i njenih komplikacija;
širiti podršku nacionalnim i lokalnim inicijativama za prevenciju i lečenje šećerne bolesti i njenih komplikacija;
ilustracija značaja edukacija zasnovanih na dokazima u prevenciji i kontroli šećerne bolesti i njenih komplikacija;
podići svest o upozoravajućim znacima šećerne bolesti i promovisati akcije za podsticanje rane dijagnoze;
podići svest i promovisati akcije za smanjenje glavnih modifikovanih faktora rizika za tip 2 dijabetesa;
podići svest i promovisati mere za sprečavanje ili odlaganje komplikacija šećerne bolesti.

Preventivnim merama pojava pravog dijabetesa može se sprečiti ili odložiti. Šećerna bolest tipa 2 se kod nekih bolesnika može lečiti samo dijetom i fizičkom aktivnošću, a ukoliko to nije dovoljno, dodaju se i odgovarajuće tablete. Posle desetak i više godina uspešnog lečenja tabletama može nastupiti iscrpljenje funkcije pankreasa, kada tablete više ne pomažu, pa se bolesnik mora prevesti na dalje lečenje injekcijama insulina.

LINKOVI:

Insitut za javno zdravlje Srbije «Dr Milan Jovanović-Batut»

http://www.batut.org.rs/index.php?content=1315

Institut za javno zdravlje Srbije «Dr Milan Jovanović-Batut»

Incidencija i mortalitet od dijabetesa u Srbiji

http://www.batut.org.rs/index.php?content=187

Dijabetološki savez Srbije

www.diabeta.net

Plavi krug. Udruženje za borbu protiv dijabetesa grada Beograda

www.plavikrug.org

International Diabetes Federation

World Diabetes Day