Svetski AIDS dan okuplja ljude širom sveta sa ciljem podizanja pozornosti u vezi HIV pandemije i demonstrira međunarodnu solidarnost. Ovaj dan, koji se 27. put obeležava u svetu, predstavlja jedinstvenu priliku da predstavnici vlada, državnih institucija i javno zdravstvenih ustanova u saradnji sa ostalim partnerima informišu javnost o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji i da podstaknu celokupnu društvenu zajednicu da svima obezbedi nediskriminatoran i neosuđujući pristup adekvatnim uslugama iz domena prevencije HIV infekcije, kao i terapiji, nezi i podršci za osobe inficirane HIV-om.
Ovogodišnja kampanja u Republici Srbiji se realizuje pod sloganom „Ubrzano do kraja AIDS epidemije“ (preuzmite ključne poruke). Svetski AIDS dan, 1. decembar, je prilika da se iskoristi snaga socijalne promene, pri čemu se u prvi plan stavljaju pojedinci sa ciljem popunjavanja prepoznatih praznina u odgovoru na HIV/AIDS. Aktivnosti koje prate obeležavanje 1. decembra, dobar su primer jedinstvenosti i sveobuhvatnosti nacionalnog odgovora na HIV epidemiju, pri čemu svaka institucija, ustanova, organizacija i/ili udruženje preuzima vodeću ulogu u okviru svojih kompetencija, međusobno se dopunjujući. U saradnji sa Ministarstvom zdravlja, institutima i zavodima za javno zdravlje, Ministarstvom omladine i sporta, UN agencijama, civilnim sektorom, Unijom organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om, domovima zdravlja, školama, medijima i drugim partnerima, pored već tradicionalnih tribina i brojnih aktivnosti organizovanih na javnim mestima, biće realizovane brojne interaktivne edukacije u školama i na fakultetima, kao i intenzivirano pružanje usluge dobrovoljnog, besplatnog, poverljivog savetovanja i testiranja u institucionalnim savetovalištima za HIV i druge polno prenosive infekcije, kao i na terenu, sa fokusom na pripadnike iz populacija koje su pod povećanim rizikom od infekcije HIV-om.
Nacionalna kampanja povodom obeležavanja 1. decembra koja je počela krajem novembra, a trajaće do sredine decembra, će se realizovati u 46 gradova na teritoriji R. Srbije.
Institut za javno zdravlje Srbije poziva sve osobe koje su imale neko rizično ponašanje u bližoj ili daljoj prošlosti da se posavetuju i besplatno i anonimno testiraju na HIV u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu (Bulevar Despota Stefana 54a, od 8 do 17 časova) i u Zavodu za zaštitu zdravlja studenata u Beogradu (Braće Nedića 28, od 7 do 20 časova). Aktivnosti sličnog sadržaja će se realizovati i u mnogim gradovima Srbije (preuzmite mapu aktivnosti).
Epidemiološka slika u svetu i Srbiji
HIV i dalje predstavlja glavni javno zdravstveni izazov u svetu, pri čemu se procenjuje da je više od 34 miliona ljudi umrlo od HIV/AIDS-a do sada u svetu, a u 2014. godini 1,2 miliona ljudi (790.000 osoba u regionu subsaharske Afrike).
Procene UNAIDS-a ukazuju da je skoro 37 miliona osoba živelo sa HIV-om u svetu krajem 2014. godine (25,8 miliona u regionu subsaharskeAfrike, od kojih je 2,3 miliona dece mlađe od 15 godina), a da je 2 miliona osoba bilo novoinficirano HIV-om u 2014. godini (1,4 miliona u subsaharskoj Africi tj. 70%, od kojih 190.000 dece mlađe od 15 godina). Takođe, procene UNAIDS-a ukazuju da je broj novih HIV infekcija u svetu manji za 35% u odnosu na 2000. godine, dok je registrovana i značajna redukcija umiranja od AIDS-a za 42% u odnosu na 2005. godinu kada je od AIDS-a umrlo 2,4 miliona osoba u svetu.
16 miliona osoba inficiranih HIV-om je na antiretrovirusnoj terapiji (više od 11 miliona u Africi), odnosno samo 40% svih osoba inficiranih HIV-om u svetu. U skladu sa najnovijim preporukama SZO svih 37 miliona osoba koje žive sa HIV-om treba da budu na ARV terapiji, odnosno lečenje treba započeti čim se HIV infekcija dijagnostikuje.
Među 2,5 miliona osoba koje žive sa HIV-om u regionu Evrope krajem 2014. godine – procene ukazuju da 30% – 50% osoba ne zna svoj HIV status.
U zapadnoj Evropi polovina novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je dijagnostikovana u kasnom stadijumu HIV infekcije, slično kao i u našoj zemlji. Kasno postavljena dijagnoza HIV infekcije je povezana sa povećanim morbiditetom i mortalitetom, slabijim odgovorom na terapiju, povećanim troškovima zdravstvene zaštite i povećanom stopom transmisije. Kasno dijagnostikovana HIV infekcija znači da osoba ima 11 puta veću verovatnoću da umre unutar godinu dana od testiranja nego ako je testirana nakon prve ekspozicije HIV-u.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” od početka epidemije, 1985. godine, pa zaključno sa 20. novembrom 2015. godine, u Republici Srbiji su registrovane 3263 osobe inficirane HIV-om, od kojih je 1777 osoba obolelo od AIDS-a, dok je 1085 osoba umrlo od AIDS-a, a još 102 osobe od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom. Kao i ranijih godina i ove godine seksualni put prenosa je dominantan (88%), posebno nezaštićeni analni seksualni odnosi među muškarcima (73%), kako među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om, tako i među obolelima i umrlima od AIDS-a (oko 50%) (preuzmite najnovije epidemiološke podatke).
Od 1997. godine visoko aktivna, kombinovana antiretrovirusna terapija (HAART) (istovremena primena 3 ili više ARV lekova u cilju oporavka oslabljenog odbrambenog sistema i uspešne kontrole umnožavanja HIV-a u organizmu inficirane osobe) je dostupna i besplatna u Republici Srbiji, tj. svi troškovi lečenja idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, za sve osobe inficirane HIV-om kojima je lečenje potrebno. U periodu 2003–2014. godina registrovano je značajno povećanje osoba inficiranih HIV-om na lečenju kombinovanom antiretrovirusnom terapijom u 4 regionlana centra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i u Kragujevcu(blizu 1700 osoba krajem juna 2015. godine prema 330 osoba krajem 2003. godine), što je uslovilo da se od 2000. godine registruje značajna redukcija obolevanja i umiranja od AIDS-a (40 osoba obolelih od AIDS-a i 9 osoba umrlih od AIDS-a u 2014. godini prema 99 obolelih i 90 osoba umrlih od AIDS-a tokom 1996. godine).
S druge strane od 2000. godine registruje se trend porasta broja novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, pri čemu je u periodu 2010-2014. godine registrovano 682 slučaja, što je za 28% više nego u periodu 2005-2009.godine, kada je registrovan 531 slučaj nosilaštva anti- HIV antitela u R. Srbiji, što je svakako i rezultat promocije značaja dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranja na HIV, kao i veće dostupnosti ove usluge u zdravstvenim ustanovama, ali i van zdravstvenih ustanova, posebno za osobe sa rizičnim ponašanjem iz ključnih populacija pod povećanim rizikom od HIV-a. Među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama u periodu januar-novembar ove godine bilo je 25 puta više muškaraca u odnosu na žene.
Najveći broj novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je uzrasta 20-49 godina (87% u 2014. godini). Od 2002. godine registruje se porast učešća mladih uzrasta 15–29 godina među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama (47% u 2008, odnosno 34% u 2014. prema 22% tokom 2002. godine).
U odnosu na period 1985-1992 kada je 60%-90% svih novodijagnostiokovanih (novootkrivenih) osoba inficiranih HIV-om na godišnjem nivou bilo iz populacije injektirajućih korisnika narkotika, u poslednjih desetak godina, tj. od 2008.godine je taj udeo ispod 10%. S druge strane, više od polovine novootkrivenih osoba u našoj zemlji je inficirano HIV-om seksualnim putem (seksualni odnos bez kondoma), skoro 90% počev od 2012. godine. Pod najvećim rizikom su muškarci koji imaju analne seksualne odnose bez kondoma sa drugim muškarcima (oko 60% svih novootkrivenih HIV+ osoba počev od 2008. i dalje).
U periodu 2005-2014. godine registrovano je 12 dece koja su HIV infekciju dobila od majki koje nisu znale da su inficirane HIV-om, što je više nego dvostruko manje u odnosu na period 1993-2004. (28 slučajeva prenosa HIV-a sa majke na dete). U periodu 2005-2014. preko 30 trudnica je bilo na programu prevencije prenosa HIV-a sa majke na dete i u svim slučajevima rođena su deca koja nisu inficirana HIV-om.
Prema zvanično dostupnim podacima u Srbiji trenutno živi 2076 osoba inficiranih HIV-om, a procenjuje se da u našoj zemlji još oko 1100 osoba ne zna da je inficirano HIV-om. Znajući da HIV infekcija može dugi niz godina proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije HIV infekcija je da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV. Svako testiranje na HIV treba da bude dobrovoljno, poverljivo i besplatno, uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija potrebnih klijentu da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje, ali i da prepozna stvarni rizik tj. rizično ponašanje koje je praktikovao ili koje i dalje upražnjava, te da isto promeni u cilju preveniranja inficiranja HIV-om u budućnosti. S druge strane, HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da uđu u program praćenja, odnosno lečenja HIV infekcije koje daje odlične rezultate, kako u svetu tako i u našoj zemlji, te je danas HIV infekcija hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ali samo ukoliko se pravovremenim i adekvatnim lečenjem kontroliše replikacija HIV-a.
I da se podsetimo kako se HIV prenosi, odnosno na koji način se ne može inficirati HIV-om.
HIV se prenosi na sledeće načine:
1. Seksualnim odnosom bez zaštite tj. bez kondoma (analni, vaginalni i oralni seks, pri čemu najveći rizik nosi nezaštićeni analni seksualni odnos)
2. Sa zaražene majke na dete (u toku trudnoće, porođaja i dojenja),
3. Razmenom igala i špriceva kod intravenske upotrebe narkotika.
HIV se retko može preneti na sledeće načine:
1. Poljupcem u usta (samo u slučaju ako obe osobe imaju neke ranice u ustima, npr. usled vađenja zuba, krvarenja desni… pa u tom slučaju dođe do kontakta „krv na krv“),
2. Pri tetoviranju, pirsovanju… (ukoliko se obavlja nesterilizovanim aparatima i u nehigijenskim uslovima),
3. Prilikom razmene pribora za ličnu higijenu koje je prethodno koristila osoba koja živi sa HIV-om (brijač, četkica za zube…).
HIV se nikako ne prenosi na sledeće načine:
1. Boravkom u istoj prostoriji: socijalnim kontaktom kao što je razgovor, pogled, druženje…,
2. Dodirom tj. kontaktom, kao što je rukovanje i zagrljaj,
3. Kašljanjem ili kijanjem, preko znoja ili suza,
4. Poljupcem u obraz,
5. Korišćenjem istog kupatila ili toaleta,
6. Korišćenjem iste čaše/šolje ili istog pribora za jelo koju je koristila osoba inficirana HIV-om,
7. Korišćenjem iste posteljine ili peškira,
8. Kontaktom sa predmetima na javnim mestima (telefonska govornica, držači u javnom prevozu…),
9. Korišćenjem istog bazena ili saune,
10. Preko životinja ili ubodom insekata (komarci, krpelji…),
11. Konzumiranjem hrane koju je pripremila HIV pozitivna osoba.
LINKOVI:
World Aids Day
http://www.unaids.org/wad2015/
UNAIDS
World Aids Day
Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović-Batut”
http://www.batut.org.rs/index.php?content=1325
Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović-Batut”
Odeljenje za HIV infekciju, polno prenosive infekcije, virusne hepatitise i tuberkulozu
http://www.batut.org.rs/index.php?category_id=173
Svetski dan borbe protiv side se obeležava se 1. decembra. Ovaj dan se obeležava od 1988. godine. Tog dana se iskazuje podrška za ljude koji su HIV pozitivni i članove njihovih porodica.
Crvena tračica je simbol solidarnosti sa ljudima koji su HIV pozitivni.