31. januar 2016 – Nacionalni dan bez duvanskog dima 2016 – “Svaka cigareta smeta”

U Srbiji se 31. januara 2016. godine obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima pod sloganom „Svaka cigareta smeta”.

Aktivnosti koje se realizuju u okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvanskog dima 2016. godine imaju za cilj da još jednom skrenu pažnju donosiocima odluka, stručnoj javnosti i stanovništvu na značaj potpune zabrane pušenja u zatvorenom prostoru, bez izuzetaka.
Svaka osoba bi trebalo da ostvari svoje pravo da udiše vazduh bez duvanskog dima, a zakonska regulativa u tome ima značajnu ulogu. Zakoni kojima se štite građani od izloženosti duvanskom dimu i koji štite zdravlje nepušača su popularni, nemaju negativan uticaj na poslovanje i ohrabruju pušače da prestanu da puše. Za zaštitu stanovništva od duvanskog dima neophodna je obavezujuća regulativa, a ne ona koja je zasnovana na dobrovoljnosti. Okruženje bez duvanskog dima ima pozitivan uticaj na smanjenje razbolevanja i smrtnosti zbog pušenja, započinjanja pušenja i olakšava pušačima da prestanu da puše.

U Srbiji je 2010. godine usvojen Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Ovim zakonom se zabranjuje pušenje na radnim i javnim mestima i u javnom prevozu, dok je u ugostiteljskim objektima pušenje i dalje dozvoljeno.

Sadašnji zakon dao je pozitivne efekte koji se ogledaju u smanjenju izloženosti duvanskom dimu na radnom i javnom mestu, ali i u promeni pušačkih navika među pušačima. Usled ograničenja pušenja na pojedinim mestima u skladu sa zakonom u 2014. godini 14% pušača je smanjilo broj popušenih cigareta u toku dana, dok je 13% pušača prestalo da puši.

Uprkos smanjenju, izloženost duvanskom dimu je i dalje velika u Srbiji. Rezultati Istraživanja zdravlja stanovništva 2013. godine pokazuju da je više od polovine stanovništva (54,4%) starijeg od 15 godina izloženo duvanskom dimu u zatvorenom prostoru i da je skoro isto toliko (47,1%) nepušača zabrinuto zbog štetnih posledica duvanskog dima po sopstveno zdravlje.

Izloženost duvanskom dimu smanjena je od 2010. godine, kada je stupio na snagu Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Prema rezultatima Istraživanja efekata primene Zakona koje se redovno sprovodi od 2010. godine došlo je do pada izloženosti duvanskom dimu u školama i fakultetima sa 44% u 2010. godini, neposredno pre stupanja Zakona na snagu, na 7% u 2014. godini. S druge strane, Istraživanje o upotrebi duvana među mladima pokazuje da je dve trećine učenika (66,3%) starosti 13–15 godina videlo nekoga da puši u zgradi škole ili u školskom dvorištu.
Na radnim mestima izloženost duvanskom dimu je opala sa 45% u 2010. godini na 31% u 2014. godine, dok je u restoranima, kafićima i ostalim ugostiteljskim objektima izloženost duvanskom dimu neznatno smanjena – sa 72% u 2010. na 64% u 2014. godini.

Visokoj izloženosti duvanskom dimu, a posebno na mestima na kojima nije zabranjeno pušenje, svakako doprinosi i visoka tolerantnost društva prema upotrebi duvana na šta između ostalog ukazuje i podatak da je u 2013. godini u svojoj kući duvanskom dimu bilo izloženo skoro dve trećine mladih starosti 13–15 godina, uprkos tome što većina stanovništva zna da duvanski dim izaziva brojna oboljenja. U cilju zaštite stanovništva od štetnih posledica izazvanih duvanskim dimom, jasno proizilazi da je potrebno unaprediti postojeću zakonsku regulativu.

Razlozi za potpunu zabranu pušenja bez izuzetaka u svim javnim i radnim prostorima, uključujući i ugostiteljske objekte su brojni:

– Duvanski dim sadrži više od 7500 hemikalija i hemiskih jedinjenja, od kojih je više od 70 kancerogeno.

– Ne postoji bezbedan nivo izlaganja duvanskom dimu.

– Efikasna zaštita od izloženosti duvanskom dimu zahteva potpunu eliminaciju duvanskog dima, jer samo okruženje 100% bez duvanskog dima može da zaštiti ljude od štetnog dejstva sastojaka duvanskog dima.

– Odvojeni prostor za pušače i nepušače kao ni posebne prostorije za pušenje, čak i kada imaju svoju ventilaciju, nisu efikasno rešenje i ne pružaju zaštitu.

– Izloženost duvanskom dimu u radnom i javnom prostoru i kod nepušača može da izazove maligne bolesti, bolesti srca i bolesti pluća.

– Izloženost duvanskom dimu predstavlja profesionalni rizik za ugostiteljske radnike kome su oni izloženi u radnom vremenu, te je i njima potrebno obezbediti zdravu i bezbednu radnu sredinu.

– Iskustva svih zemalja koja su uvele potpunu zabranu pušenja pokazala su pozitivne efekte ove mere po zdravlje stanovništva, jer se smanjuje broj srčanih infarkta i moždanih udara, a vremenom i drugih bolesti, pre svega malignih i respiratornih koje su povezane sa upotrebom duvana i udisanjem duvanskog dima.

– Nijedna naučna studija nije utvrdila negativan ekonomski uticaj zakona koji zabranjuju pušenje na javnim i radnim mestima. Istraživanja su pokazala da ovakvi zakoni imaju neutralan ili pozitivan uticaj na poslovanje ugostiteljskih objekata i svuda su dobro prihvaćeni nakon što se usvoje i primene.

– Potpuna zabrana pušenja u zatvorenim prostorima ima i preventivno delovanje jer utiče na decu i mlade da ne započnu s pušenjem, a na odraslo stanovništvo koje puši da ostavi pušenje i posveti se zdravom načinu života.