Globalna epidemija dijabetesa je jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova 21. veka sa velikim humanim, socijalnim i ekonomskim posledicama. Oboleli od dijabetesa imaju 2 –4 puta veći rizik od šloga i srčanog infarkta. Pored toga, dijabetes je najčešći uzrok slepila kod radnoaktivnog stanovništva, zatim terminalne bubrežne bolesti i netraumatskih amputacija donjih ekstremiteta. Na Generalnoj skupštini UN 2006. godine usvojena je Rezolucija o dijabetesu. Tada je po prvi put jedno nezarazno oboljenje – dijabetes, označeno kao globalni problem koji se tretira poput epidemije zarazne bolesti. Dijabetes svake godine odnosi isti broj života kao HIV/AIDS! U svetu oko 415 miliona ljudi ima dijabetes, a broj obolelih i dalje raste neverovatnom brzinom posebno u zemljama u razvoju. Većina obolelih je starosti 45–65 godina, što odgovara najproduktivnijem periodu života.
Naša zemlja sledi uzlazni trend obolevanja zemalja u tranziciji. Prema rezultatima „Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije”, u proteklih 10 godina broj osoba sa dijagnozom dijabetesa porastao je gotovo 50%, tako da danas u Srbiji oko 470.000 osoba (8,1% stanovništva) živi sa dijabetesom. Ako tome dodamo još 40% obolelih, kod kojih dijabetes još nije otkriven, ukupan broj obolelih od šećerne bolesti u Srbiji procenjuje se na 760.000.
Najvećim delom to su osobe sa tipom 2 dijabetesa, koji obuhvata preko 90% obolelih. Ovaj tip šećerne bolesti se svake godine u našoj zemlji dijagnostikuje u proseku kod 16.000 osoba, obično posle 40. godine života, nešto češće kod osoba ženskog pola. Poslednjih godina tip 2 dijabetesa nije više toliko redak ni kod mlađih osoba i adolescenata, kao posledica rastuće epidemije gojaznosti.
Broj osoba sa tipom 1 dijabetesa višestruko je manji u odnosu na osobe sa tipom 2 dijabetesa i iznosi 5–10% pacijenata. To nikako ne umanjuje njegov značaj, posebno ako znamo da je tip 1 dijabetesa jedno od najčešćih hroničnih oboljenja u detinjstvu. U pitanju su deca koja se od najranijeg perioda svog života leče insulinom. Prema podacima Instituta za javno zdravlje – Registra za dijabetes, u našoj zemlji od tipa 1 dijabetesa godišnje oboli približno 157 devojčica i dečaka uzrasta do 14 godina, uz godišnji porast obolevanja od 4%. Ovakva incidencija nas svrstava u red zemalja umerenog rizika obolevanja od tipa 1 dijabetesa. Najveći broj obolelih se dijagnostikuje u pubertetu, u uzrastu 10–14 godina. Nažalost, prevencija tipa 1 dijabetesa koji u najvećoj meri pogađa najmlađe, još uvek nije moguća. Faktori spoljašnje sredine, za koje se smatra da su inicijatori procesa koji dovode do destrukcije ćelija koje proizvode insulin, još uvek su predmet istraživanja.
Međutim, veoma ohrabruje činjenica da se promenom životnih navika može sprečiti ili odložiti nastanak najčešćeg tipa dijabetesa, tipa 2. Klinička istraživanja su pokazala da relativno male promene u stilu života: usvajanje pravilnog načina ishrane, povećanje fizičke aktivnosti i održavanje normalne telesne težine smanjuju rizik za nastanak dijabetesa preko 50%. U tom cilju, naša zemlja donela je 2008. godine Strategiju za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti Republike Srbije i 2009. godine Nacionalni program prevencije i rane detekcije tipa 2 dijabetesa na primarnom nivou zdravstvene zaštite u Srbiji. Pored zdravog stila života, veoma je važno redovno kontrolisati svoje zdravlje kod izabranog lekara. Na osnovu najnovijeg Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji („Sl. glasnik RS”, br. 7/2011), sve osobe od 18 do 35 godina imaju pravo na sistematski pregled jednom u 5 godina (koji podrazumeva opšti klinički pregled uz sve neophodne laboratorijske analize), a osobe starije od 35 godina procenu rizika za nastanak tipa 2 dijabetesa i ranu detekciju tipa 2 dijabetesa po utvrđenom algoritmu Nacionalnog programa prevencije i rane detekcije tipa 2 dijabetesa u Srbiji. Oboleli od dijabetesa treba redovno da mere nivo šećera u krvi, uzimaju propisanu terapiju, da budu fizički aktivne, prilagode svoje navike u ishrani i da prestanu da puše. Loša kontrola bolesti imaće za posledicu povećan rizik za nastanak komplikacija i rizik od prevremene smrti.
Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u utorak, 5. aprila 2016. godine, održaće se Stručna konferencija na temu Dijabetes – epidemija novog milenijuma. U radu Stručne konferencije učestvuju predstavnici Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predstavnici Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, a namenjena je stručnoj javnosti.
LINKOVI:
Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović-Batut”
http://www.batut.org.rs/index.php?content=1373
Svetska zdravstvena organizacija
http://www.who.int/campaigns/world-health-day/2016/en/
