Светски AIDS дан окупља људе широм света са циљем подизања позорности у вези са HIV пандемијом и демонстрира међународну солидарност.
Овај дан, који се 29. пут обележава у свету, представља јединствену прилику да представници влада, државних институција и јавноздравствених установа у сарадњи са осталим партнерима информишу јавност о актуелној епидемиолошкој ситуацији и да подстакну целокупну друштвену заједницу да свима обезбеди недискриминаторан и неосуђујући приступ адекватним услугама из домена превенције HIV инфекције, као и приступ лечењу, заштити и подршци за особе инфициране HIV-ом.
Светски AIDS дан, 1. децембар, прилика је да се искористи снага социјалне промене, при чему се у први план стављају појединци са циљем попуњавања препознатих мањкавости у одговору на HIV/AIDS, посебно у области превенције међу особама са ризичним понашањем које су под повећаним ризиком.
Овогодишња кампања у Републици Србији се реализује под слоганом „Тестирај се на HIV јер је важно да знаш!”. Активности које прате обележавање 1. децембра добар су пример јединствености и свеобухватности националног одговора на епидемију узроковану HIV-ом, при чему свака институција, установа, организација и/или удружење преузима водећу улогу у оквиру својих компетенција, међусобно се допуњујући. Уз подршку Министарства здравља, институти и заводи за јавно здравље, у сарадњи са цивилним сектором, Унијом организација Србије које се баве заштитом особа које живе са HIV-ом, СЗО, домовима здравља, школама, Црвеним крстом Србије, медијима и другим партнерима, организују традиционалне конференције за медије, трибине и бројне друге активности на јавним местима, бројне интерактивне едукације у школама и на факултетима, затим интензивирано пружање услуге добровољног, бесплатног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања у институционалним саветовалиштима за HIV и друге полно преносиве инфекције, као и на терену, са фокусом на особе које су под повећаним ризиком од инфекције HIV-ом.
Национална кампања која има за циљ промоцију значаја тестирања на HIV и повећања броја особа са неким ризиком дијагностикованих у раном стадијуму HIV инфекције као кључне превентивне активности уз подизање знања грађанства у циљу смањења још увек присутне неосноване стигма и дискриминације према особама инфицираних HIV-ом, почела је средином новембра а трајаће до средине децембра, при чему ће се бројне активности реализовати у 36 градова на територији Републике Србије.
Институт за јавно здравље Србије позива све особе које су имале неко ризично понашање у ближој или даљој прошлости да се посаветују и бесплатно и анонимно тестирају на HIV у Градском заводу за јавно здравље у Београду (Булевар Деспота Стефана 54а, од 8 до 18 часова 1. децембра) и у Заводу за заштиту здравља студената у Београду (Браће Недића 28, од 8 до 19 часова у периоду 27.11– 1.12.2017) (преузмите мапу активности).
Епидемиолошка слика у свету и Србији
HIV и даље представља главни јавноздравствени изазов у свету, при чему се процењује да је више од 35 милиона људи умрло од HIV/AIDS-а до сада у свету, од којих је милион особа умрло током 2016. године.
Процене UNAIDS-а указују да је скоро 37 милиона особа живело са HIV-ом у свету крајем 2016. године (25,6 милиона у региону субсахарске Африке), а да је 1,8 милиона особа било новоинфицирано HIV-ом у 2016. години.
Такође, процене UNAIDS-а указују да је у периоду 2000–2016. године број нових HIV инфекција у свету смањен за 39%, а умирање од AIDS за 33%, што је резултирало са 13 милиона спашених живота. Ово је резултат спроведених успешних националних HIV програма, који су били подржани од стране цивилног сектора и бројних других партнера. Међутим, у последњих пет година се не региструје смањење нових HIV инфекција међу одраслима, а у неким регионима тај број расте (нпр. у Европи је било 220.000 нових HIVинфекција 2016. у односу на 210.000 претходне године).
На антиретровирусној терапији крајем 2016. године је било 19,5 милиона особа инфицираних HIV-ом, што је 2,5 више него 2010. године и чак 28 пута више него 2000. године (685.000), али је и даље то тек половина свих особа инфицираних HIV-ом у свету. У складу са најновијим препорукама СЗО из 2016. свих 37 милиона особа које живе са HIV-ом треба да буду на АРВ терапији, односно лечење треба започети чим се HIV инфекција дијагностикује да би ефекти терапије били не само добробит за особе инфициране HIV-ом, у смислу дугог и квалитетног живота, већ и да би се редуковао пренос HIV-а на друге особе. У циљу елиминације HIV инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да у свакој земљи до 2020. године 90% свих особа инфицираних HIV-ом буде дијагностиковано, затим да 90% дијагностикованих HIV + особа буде на лечењу антиретовирусним лековима и да 90% од особа на лечењу има немерљиву количину HIV-а у крви. Ако би се достигли глобални циљеви могло би да се спречи да 21 милион особа умре од AIDS-а, односно да се спречи да се 28 милиона особа инфицира HIV-ом до 2030. године.
Процењује се да тренутно 70% особа инфицираних HIV-ом у свету зна свој статус, односно има дијагностиковану HIV инфекцију, те да би се достигао циљ 90% потребно је да се још 7,5 милиона особа инфицираних HIV-ом дијагностикује. Процене указују да 30% до 50% особа не зна свој HIV статус међу 2,4 милиона особа које живе са HIV-ом у региону Европе.
У западној Европи половина новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је дијагностикована у касном стадијуму HIV инфекције, слично као и у нашој земљи. Касно постављена дијагноза HIV инфекције је повезана са повећаним ризиком од оболевања и умирања, слабијим одговором на терапију, повећаним трошковима здравствене заштите и повећаним ризиком за даље преношење. Касно дијагностикована HIV инфекција значи да особа има 11 пута већу вероватноћу да умре унутар годину дана од тестирања него ако је тестирана након прве изложености HIV-у.
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 20. новембром 2017. године, у Републици Србији је регистровано 3585 особа инфицираних HIV-ом, од којих су 1884 особе оболеле од AIDS-а, док је 1105 особа умрло од AIDS-а, а још 111 особа инфицираних HIV-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (81% свих случајева регистрованих током 2017. године), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима (60%), како међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом, тако и међу оболелима (47%) и умрлима од AIDS-а (33%). Међу новодијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар–новембар 2017. године било је 25 пута више мушкараца у односу на жене (преузмите најновије епидемиолошке податке).
Од 1997. године високо активна, комбинована антиретровирусна терапија (HAART) (истовремена примена три или више антиретровирусних лекова у циљу опоравка ослабљеног одбрамбеног система и успешне контроле умножавања HIV-а у организму инфициране особе) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање, за све особе инфициране HIV-ом којима је лечење потребно. У периоду 2003–2016. година регистровано је значајно повећање особа инфицираних HIV-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом које је доступно у четири регионална центра у Београду, Новом Саду, Нишу и у Крагујевцу (око 1600 особа крајем јуна 2017. године према 330 особа крајем 2003. године), што је условило да се од 2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од AIDS-а (56 особа оболелих од AIDS-а и 10 особа умрлих од AIDS-а у 2016. години према 99 оболелих и 90 особа умрлих од AIDS-а током 1996. године).
С друге стране од 2000. године региструје се тренд пораста броја новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом, при чему су у периоду 2010–2016. године регистровано 1033 случаја, што је за 43% више него у периоду 2003–2009. године када је регистровано 725 случајева носилаштва анти-HIV антитела у Републици Србији. Ово је свакако и резултат промоције значаја добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на HIV, као и веће доступности ове услуге у здравственим установама, али и ван здравствених установа, посебно за особе са ризичним понашањем из кључних популација под повећаним ризиком од HIV-а.
Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20–49 година (84% у 2016. години). Од 2002. године региструје се пораст учешћа младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим HIV позитивним особама (47% у 2008, односно 32% у 2016. према 22% током 2002. године).
У односу на период 1985–1992. када је 60–90% свих новодијагностикованих (новооткривених) особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације инјектирајућих корисника наркотика, у последњих десетак година, тј. од 2008. године је тај удео испод 10% (у 2016. години само 0,6%). С друге стране, више од половине новооткривених особа у нашој земљи је инфицирано HIV-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), скоро 90% почев од 2012. године. Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до скоро три четвртине свих новооткривених особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године).
У периоду 2005–2016. године регистровано је 13-оро деце која су HIV инфекцију добила од мајки које нису знале да су инфициране HIV-ом, што је више него двоструко мање у односу на период 1993–2004. (28 случајева преноса HIV-а са мајке на дете). У периоду 2005–2016. преко 40 трудница је било на програму превенције преноса HIV-а са мајке на дете које су родиле децу која нису инфицирана HIV-ом.
Према званично доступним подацима у Србији тренутно живи 2369 особа инфицираних HIV-ом, а процењује се да у нашој земљи још око 1000 особа не зна да је инфицирано HIV-ом (око 500 у Београду). Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно, поверљиво и бесплатно, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, те да исто промени у циљу превенирања инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да уђу у програм праћења, односно лечења HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи, те је данас HIV инфекција хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.
И да се подсетимо како се HIV преноси, односно на који начин се не може инфицирати HIV-ом.
• HIV се преноси на следеће начине:
1. Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос),
2. Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),
3. Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.
• HIV се ретко може пренети на следеће начине:
1. Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни… па у том случају дође до контакта „крв на крв”),
2. При тетовирању, пирсовању… (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима),
3. Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са HIV-ом (бријач, четкица за зубе…).
• HIV се никако не преноси на следеће начине:
1. Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, поглед, дружење…,
2. Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,
3. Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,
4. Пољупцем у образ,
5. Коришћењем истог купатила или тоалета,
6. Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело који је користила особа инфицирана HIV-ом,
7. Коришћењем исте постељине или пешкира,
8. Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу…),
9. Коришћењем истог базена или сауне,
10. Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи…),
11. Конзумирањем хране коју је припремила HIV позитивна особа.
Више информација о HIV инфекцији и AIDS-у, као и здравственим установама где се током целе године може урадити добровољно, анонимно саветовање и тестирање на HIV без лекарског упута, можете наћи на страни: http://www.batut.org.rs/index.php?content=1455