Svetski AIDS dan okuplja ljude širom sveta sa ciljem podizanja pozornosti u vezi sa HIV pandemijom i demonstrira međunarodnu solidarnost. Ovaj dan, koji se 30. put obeležava u svetu, predstavlja jedinstvenu priliku da predstavnici vlada, državnih institucija i javnozdravstvenih ustanova u saradnji sa ostalim partnerima informišu javnost o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji i da podstaknu celokupnu društvenu zajednicu da svima obezbedi nediskriminatoran i neosuđujući pristup adekvatnim uslugama iz domena prevencije HIV infekcije, kao i pristup lečenju, zaštiti i podršci za osobe inficirane HIV-om.
Svetski AIDS dan, 1. decembar, prilika je da se iskoristi snaga socijalne promene, pri čemu se u prvi plan stavljaju pojedinci sa ciljem prevazilaženja prepoznatih manjkavosti u odgovoru na HIV/AIDS, posebno u oblasti prevencije među osobama sa rizičnim ponašanjem koje su pod povećanim rizikom.
Ovogodišnja kampanja u Republici Srbiji se realizuje pod sloganom „SAZNAJ SVOJ STATUS”. Aktivnosti koje prate obeležavanje 1. decembra dobar su primer jedinstvenosti i sveobuhvatnosti nacionalnog odgovora na epidemiju uzrokovanu HIV-om, pri čemu svaka institucija, ustanova, organizacija i/ili udruženje preuzima vodeću ulogu u okviru svojih kompetencija, međusobno se dopunjujući. Uz podršku Ministarstva zdravlja, instituti i zavodi za javno zdravlje, u saradnji sa civilnim sektorom, Unijom organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om, Svetskom zdravstvenom organizacijom, domovima zdravlja, školama, Crvenim krstom Srbije, medijima i drugim partnerima, organizuju tradicionalne konferencije za medije, tribine i brojne druge aktivnosti na javnim mestima, brojne interaktivne edukacije u školama i na fakultetima, zatim intenzivirano pružanje usluge dobrovoljnog, besplatnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranja u institucionalnim savetovalištima za HIV i druge polno prenosive infekcije, kao i na terenu, sa fokusom na osobe koje su pod povećanim rizikom od infekcije HIV-om.
Nacionalna kampanja koja ima za cilj promociju značaja testiranja na HIV i povećanja broja osoba sa nekim rizikom dijagnostikovanih u ranom stadijumu HIV infekcije kao ključne preventivne aktivnosti uz podizanje znanja građanstva u cilju smanjenja još uvek prisutne neosnovane stigma i diskriminacije prema osobama inficiranih HIV-om, počela je 23. novembra a trajaće do kraja decembra, pri čemu će se brojne aktivnosti realizovati u 32 grada na teritoriji Republike Srbije.
Institut za javno zdravlje Srbije poziva sve osobe koje su imale neko rizično ponašanje u bližoj ili daljoj prošlosti da se 1. decembra posavetuju i besplatno i anonimno testiraju na HIV u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu (Bulevar Despota Stefana 54a, od 8 do 13 časova 1. decembra) i u Zavodu za zaštitu zdravlja studenata u Beogradu (Braće Nedića 28, od 8 do 19 časova u periodu 26.11–7.12.2018). Tokom kampanje biće organizovane i brojne akcije besplatnog savetovanja i testiranja van savetovališta za HIV/AIDS u saradnji instituta/zavoda za javno zdravlje i udruženja u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Raškoj, Šapcu, Valjevu, Užicu, Zaječaru, Boru, Prokuplju i Vranju, pri čemu će rezultati testiranja biti dostupni za 30 minuta (preuzmite plan aktivnosti).
Epidemiološka slika u svetu i Srbiji
HIV i dalje predstavlja glavni javnozdravstveni izazov u svetu, pri čemu se procenjuje da je više od 77 miliona ljudi inficirano HIV-om i da je više od 35 miliona ljudi umrlo od AIDS-a do sada u svetu, od kojih je 940.000 osoba umrlo tokom 2017. godine.
Procene UNAIDS-a ukazuju da je skoro 37 miliona osoba živelo sa HIV-om u svetu krajem 2017. godine (19,6 miliona u regionu istočne i južne Afrike), a da je 1,8 miliona osoba bilo novoinficirano HIV-om u 2017. godini.
Takođe, procene UNAIDS-a ukazuju da je 2017. godine broj osoba novoinficiranih HIV-om smanjen za 47% u odnosu na 1996. godinu (1,8 prema 3,4 miliona), dok je umiranje od AIDS-a smanjeno za 51% u odnosu na 2004. godinu (940.000 prema 1,9 miliona). Ovo je rezultat sprovedenih uspešnih nacionalnih HIV programa, koji su bili podržani od strane civilnog sektora i brojnih drugih partnera.
Međutim, u poslednjih pet godina se ne registruje smanjenje novih HIV infekcija među odraslima, a u nekim regionima taj broj raste. Sprovođenje uspešnih preventivnih programa i povećanje broja osoba koje znaju svoj HIV status i na uspešnoj su terapiji treba da doprinese da do 2020. godine bude manje od 500.000 osoba novoinficiranih HIV-om, što je skoro četiri puta manje u odnosu na 2017. godinu.
Na antiretrovirusnoj terapiji krajem 2017. godine je bilo 22 miliona osoba inficiranih HIV-om u svetu, što je trostruko više nego 2010. godine (8 miliona) i čak 36 puta više nego 2000. godine (611.000), ali je i dalje to tek polovina svih osoba inficiranih HIV-om u svetu. U skladu sa najnovijim preporukama SZO iz 2016. svih 37 miliona osoba koje žive sa HIV-om treba da budu na antiretrovirusnoj terapiji, odnosno lečenje treba započeti čim se HIV infekcija dijagnostikuje, da bi efekti terapije bili ne samo dobrobit za osobe inficirane HIV-om, u smislu dugog i kvalitetnog života, već i da bi se redukovao prenos HIV-a na druge osobe. U cilju eliminacije HIV infekcije kao javnozdravstvenog problema potrebno je da u svakoj zemlji do 2020. godine 90% svih osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, zatim da 90% dijagnostikovanih HIV + osoba bude na lečenju antiretovirusnim lekovima i da 90% od osoba na lečenju ima nemerljivu količinu HIV-a u krvi. U 2017. godini samo 75% osoba inficiranih HIV-om je znalo svoj status, među osobama koje znaju da su inficirane HIV-om 79% je bilo na lečenju, dok je 81% osoba na lečenju imalo zadovoljavajuću supresiju virusa. Ako bi se dostigli ciljevi 90-90-90 moglo bi da se spreči da 21 milion osoba umre od AIDS-a, odnosno da se spreči da se 28 miliona osoba inficira HIV-om u svetu do 2030. godine.
Procenjuje se da trenutno 75% osoba inficiranih HIV-om u svetu zna svoj status, odnosno ima dijagnostikovanu HIV infekciju, odnosno da se 9,4 miliona osoba inficiranih HIV-om dijagnostikuje. Procene ukazuju da 30% do 50% osoba ne zna svoj HIV status među 2,5 miliona osoba koje žive sa HIV-om u regionu Evrope.
U zapadnoj Evropi polovina novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je dijagnostikovana u kasnom stadijumu HIV infekcije, dok su u našoj zemlji dve od tri osobe dijagnostikovane kada im je imunološki sistem već značajno narušen. Kasno postavljena dijagnoza HIV infekcije je povezana sa povećanim rizikom od obolevanja i umiranja, slabijim odgovorom na terapiju, povećanim troškovima zdravstvene zaštite i povećanim rizikom za dalje prenošenje. Kasno dijagnostikovana HIV infekcija znači da osoba ima 11 puta veću verovatnoću da umre unutar godinu dana od testiranja nego ako je testirana nakon prve izloženosti HIV-u.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” od početka epidemije, 1985. godine, pa zaključno sa 26. novembrom 2018. godine, u Republici Srbiji je registrovano 3797 osoba inficiranih HIV-om, od kojih su 1943 osobe obolele od AIDS-a, dok je 1122 osoba umrlo od AIDS-a, a još 113 osoba inficiranih HIV-om je umrlo od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom. Kao i ranijih godina i ove godine seksualni put prenosa je dominantan (89% svih slučajeva registrovanih tokom 2018. godine), posebno nezaštićeni analni seksualni odnosi među muškarcima (72%), kako među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om, tako i među obolelima (71%) i umrlima od AIDS-a (50%). Među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama u periodu januar–novembar 2018. godine bilo je 12 puta više muškaraca u odnosu na žene (preuzmite najnovije epidemiološke podatke).
Od 1997. godine visoko aktivna, kombinovana antiretrovirusna terapija (HAART) (istovremena primena tri ili više antiretrovirusnih lekova u cilju oporavka oslabljenog odbrambenog sistema i uspešne kontrole umnožavanja HIV-a u organizmu inficirane osobe) je dostupna i besplatna u Republici Srbiji, tj. svi troškovi lečenja idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, za sve osobe inficirane HIV-om kojima je lečenje potrebno. U periodu 2003–2017. godina registrovano je značajno povećanje osoba inficiranih HIV-om na lečenju kombinovanom antiretrovirusnom terapijom koje je dostupno u četiri regionalna centra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i u Kragujevcu (1755 osoba krajem juna 2018. godine prema 330 osoba krajem 2003. godine), što je uslovilo da se od 2000. godine registruje značajna redukcija obolevanja i umiranja od AIDS-a (55 osoba obolelih od AIDS-a i 14 osoba umrlih od AIDS-a u 2017. godini prema 99 obolelih i 90 osoba umrlih od AIDS-a tokom 1996. godine).
S druge strane, od 2000. godine registruje se trend porasta broja novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, pri čemu je u periodu 2010–2017. godine registrovano 1212 slučajeva, što je za 67% više nego u periodu 2003–2009. godine kada je registrovano 726 slučajeva nosilaštva anti-HIV antitela u Republici Srbiji. Ovo je svakako i rezultat promocije značaja dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranja na HIV, kao i veće dostupnosti ove usluge u zdravstvenim ustanovama, ali i van zdravstvenih ustanova, posebno za osobe sa rizičnim ponašanjem iz ključnih populacija pod povećanim rizikom od HIV-a.
Najveći broj novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je uzrasta 20–49 godina (85% u 2017. godini). Od 2002. godine registruje se porast učešća mladih uzrasta 15–29 godina među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama (47% u 2008, odnosno 28% u 2017. prema 22% tokom 2002. godine).
U odnosu na period 1985–1992. kada je 60–90% svih novodijagnostikovanih (novootkrivenih) osoba inficiranih HIV-om na godišnjem nivou bilo iz populacije injektirajućih korisnika narkotika, u poslednjih desetak godina, tj. od 2008. godine je taj udeo ispod 10% (u 2017. godini samo 2%). S druge strane, većina novootkrivenih osoba u našoj zemlji je inficirano HIV-om seksualnim putem (seksualni odnos bez kondoma), skoro 90% počev od 2012. godine. Pod najvećim rizikom su muškarci koji imaju analne seksualne odnose bez kondoma sa drugim muškarcima (polovina do skoro tri četvrtine svih novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om na godišnjem nivou, počev od 2008. godine).
U periodu 2005–2017. godine registrovano je 13-oro dece koja su HIV infekciju dobila od majki koje nisu znale da su inficirane HIV-om, što je više nego dvostruko manje u odnosu na period 1993–2004. (28 slučajeva prenosa HIV-a sa majke na dete). U periodu 2005–2016. preko 40 trudnica je bilo na programu prevencije prenosa HIV-a sa majke na dete koje su rodile decu koja nisu inficirana HIV-om.
Prema zvanično dostupnim podacima u Srbiji trenutno živi 2562 osobe inficirane HIV-om, a procenjuje se da u našoj zemlji još oko 500 do 1000 osoba ne zna da je inficirano HIV-om. Znajući da HIV infekcija može dugi niz godina proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije HIV infekcija je da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV. Svako testiranje na HIV treba da bude dobrovoljno, poverljivo i besplatno, uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija potrebnih klijentu da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje, ali i da prepozna stvarni rizik tj. rizično ponašanje koje je praktikovao ili koje i dalje upražnjava, te da isto promeni u cilju preveniranja inficiranja HIV-om u budućnosti. S druge strane, HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da uđu u program praćenja, odnosno lečenja HIV infekcije koje daje odlične rezultate, kako u svetu tako i u našoj zemlji, te je danas HIV infekcija hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ali samo ukoliko se pravovremenim i adekvatnim lečenjem kontroliše replikacija HIV-a.
I da se podsetimo kako se HIV prenosi, odnosno na koji način se ne može inficirati HIV-om.
• HIV se prenosi na sledeće načine:
1. Seksualnim odnosom bez zaštite tj. bez kondoma (analni, vaginalni i oralni seks, pri čemu najveći rizik nosi nezaštićeni analni seksualni odnos),
2. Sa zaražene majke na dete (u toku trudnoće, porođaja i dojenja),
3. Razmenom igala i špriceva kod intravenske upotrebe narkotika.
• HIV se retko može preneti na sledeće načine:
1. Poljupcem u usta (samo u slučaju ako obe osobe imaju neke ranice u ustima, npr. usled vađenja zuba, krvarenja desni… pa u tom slučaju dođe do kontakta „krv na krv”),
2. Pri tetoviranju, pirsovanju… (ukoliko se obavlja nesterilizovanim aparatima i u nehigijenskim uslovima),
3. Prilikom razmene pribora za ličnu higijenu koje je prethodno koristila osoba koja živi sa HIV-om (brijač, četkica za zube…).
• HIV se nikako ne prenosi na sledeće načine:
1. Boravkom u istoj prostoriji: socijalnim kontaktom kao što je razgovor, pogled, druženje,
2. Dodirom tj. kontaktom, kao što je rukovanje i zagrljaj,
3. Kašljanjem ili kijanjem, preko znoja ili suza,
4. Poljupcem u obraz,
5. Korišćenjem istog kupatila ili toaleta,
6. Korišćenjem iste čaše/šolje ili istog pribora za jelo koji je koristila osoba inficirana HIV-om,
7. Korišćenjem iste posteljine ili peškira,
8. Kontaktom sa predmetima na javnim mestima (telefonska govornica, držači u javnom prevozu…),
9. Korišćenjem istog bazena ili saune,
10. Preko životinja ili ubodom insekata (komarci, krpelji…),
11. Konzumiranjem hrane koju je pripremila HIV pozitivna osoba.
Više informacija o HIV infekciji i AIDS-u, kao i zdravstvenim ustanovama gde se tokom cele godine može uraditi dobrovoljno, anonimno savetovanje i testiranje na HIV bez lekarskog uputa, možete naći na strani: http://www.batut.org.rs/index.php?content=1455