SvetskiDanborbeprotiv šećernebolestiobeležavase svakegodine 14. novembra, narođendanSerFrederikaBentinga, kojije 1922. zajednosa ČarlsomBestomotkrioinsulin. Predstavlja najveću svetsku kampanju usmerenu na podizanje svesti o dijabetesu.

Tema svetskog dana dijabetesa je unapređenje pristupa savremenoj zdravstvenoj zaštiti za osobe sa dijabetesom.

Šećerna bolest je hronična bolest iz grupe poremećaja metabolizma. Nastaje kada pankreas više ne luči dovoljno insulina ili ne može da iskoristi postojeći insulin. Ovo dovodi do hiperglikemije, povišenog nivoa glukoze u krvi, čije dugotrajno prisustvo može dovesti do oštećenja tkiva i organa i ozbiljnih komplikacija.

Merama prevencije i menjanjem životnih navika obolelih, dijabetes se može kontrolisati i smanjiti mogućnost komplikacija koje prate život sa ovom bolešću.

Osnovne komponente zdravstvene zaštite čine:

Primena insulina

Peroralna terapija

Praćenje glukoze

Edukacija i psihološka podrška

Zdrava ishrana i fizička akivnost

Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna federacija za dijabetes procenile su da je 2017. godine u svetu obolelo oko 425 miliona ljudi od dijabetesa a da će se broj obolelih do 2045. godine povećati na 629 miliona. Većina obolelih ima dijabetes tip 2 a najveći broj obolelih živi u nisko i srednje razvijenim zemljama.

U Srbiji, kao i u razvijenim zemljama u svetu, dijabetes je peti vodeći uzrok smrtnosti. U našoj zemlji godišnje umre oko 3500 osoba od ove bolesti. Procenjuje se da je gotovo polovina obolelih u našoj zemlji starija od 65 godina ali i da oko 38 % osoba sa tipom dijabetes 2 nema postavljenu dijagnozu i ne zna za svoju bolest.

Osnovni klinički znaci dijabetesa su:

polidipsija (uzimanje velike količine tečnosti)

poliurija (pojačano mokrenje)

polifagija (izrazita glad)

gubitak telesne mase

Etiološka klasifikacija dijabetesa

Tip 1 dijabetesa (insulinzavisni oblik dijabetesa)

Tip 2 dijabetesa (insulinnezavisni oblik dijabetesa)

Drugi specifični oblici dijabetesa

Gestacijski dijabetes

Najznačajniji faktori rizika za nastanak dijabetesa su gojaznost, slaba fizička aktivnost, genetska opterećenost u porodici i stresna stanja.

Dobra kontrola dijabetesa, odlaganje ili izbegavanje komplikacija povezanih sa dijabetesom se obezbeđuje adekvatnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću i pravilnom upotrebom lekova.

P r e p o r u k e

  • Ne preskačite doručak, trudite se da imate pet obroka dnevno
  • Jedite pet porcija voća i povrća svakog dana
  • Jedite orašaste plodove, sveže voće ili nezaslađeni jogurt za užinu
  • Birajte posno živinsko meso ili ribu umesto crvenog ili prerađenog mesa
  • Uzmite nezaslađene posne namaze, umesto čokoladnog krema ili džema
  • Birajte hleb ili pastu od integralnih žitarica
  • Birajte nezasićene masti (maslinovo ulje, ulje repice, susamovo) umesto zasićenih masti (maslac, životinjske masti)
  • Izbegavajte konzumiranje alkoholnih pića
  • Fizička aktivnost je veoma važna a intenzitet i vrsta aktivnosti treba da budu prilagođeni opštem stanju osobe