Oktobar – mesec pravilne ishrane
„Inovativna rešenja danas za bolju hranu sutra”
Organizacija za hranu i poljoprivredu (engl. Food and Agriculture Organization, FAO) svake godine obeležava 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se ovaj datum obeležava od 2001. godine, a ovogodišnji slogan Svetskog dana hrane je: „Inovativna rešenja danas za bolju hranu sutra”.
Svetski dan hrane prilika je da se podsetimo na značaj obezbeđivanja dovoljnih količina bezbedne, kvalitetne, hranljive i raznovrsne hrane za sve. Iako se u svetu proizvodi dovoljno hrane, 645 miliona ljudi i dalje se suočava sa glađu, dok 2,69 milijardi ljudi nije u mogućnosti da obezbedi dovoljnu količinu hrane za svoje potrebe. Sukobi, ekonomska nestabilnost, siromaštvo, migracije i klimatske promene dodatno povećavaju pritisak na agro-prehrambene sisteme i predstavljaju izazov za obezbeđivanje pouzdanog, pristupačnog i hranljivog obroka za sve.
Okončanje gladi i obezbeđivanje održive i pravilne ishrane zahtevaju zajedničko delovanje. Poljoprivredna proizvodnja se stalno prilagođava novim izazovima, ne samo u oblasti proizvodnje, već i u pogledu skladištenja, transporta, prerade i distribucije hrane. Poseban značaj ima racionalno korišćenje prirodnih resursa, uz očuvanje ekosistema i obezbeđivanje održivog razvoja u oblasti proizvodnje hrane.
Inovacije imaju važnu ulogu u ovom procesu. One menjaju način na koji se hrana proizvodi, skladišti, transportuje i plasira na tržište, povezujući dostignuća nauke i tehnologije sa znanjem, iskustvom i domišljatošću poljoprivrednika, ribara, stočara i šumara, kao i istraživača, preduzetnika, investitora i kreatora politika. Inovacije u agro-prehrambenim sistemima obuhvataju digitalne savetodavne usluge, sisteme podataka i informisanja, unapređene sorte semena i biotehnologije, ali i škole za poljoprivrednike, modele zadruga, tradicionalne prakse upravljanja zemljištem i vodnim resursima, kao i nove pristupe proizvodnji, tržištima, finansiranju i distribuciji.
Preventivni i međusektorski pristupi, kao i primena naučnih saznanja i inovativnih rešenja, mogu doprineti smanjenju rizika, jačanju otpornosti i ublažavanju posledica kriza. Zajedničkim naporima mogu se izgraditi stabilniji, inkluzivniji i otporniji agro-prehrambeni sistemi, sposobni da obezbede hranu za ljude danas, istovremeno čuvajući prirodne resurse od kojih zavise buduće generacije.
Ključne činjenice i izazovi
- Mladi su važan pokretač promena. Širom sveta oko 1,3 milijarde mladih uzrasta od 15 do 24 godine povezano je sa poljoprivredom i proizvodnjom hrane. Oni imaju veliki potencijal da donesu nove ideje, pokrenu nove poslove i doprinesu promenama u načinu na koji se hrana proizvodi i stiže do potrošača.
- Ulaganje u znanje i nova rešenja donosi velike koristi. Ulaganja u istraživanje i razvoj u poljoprivredi mogu značajno da doprinesu razvoju sela i poljoprivrede. Ipak, rast ovih ulaganja na globalnom nivou se smanjuje – sa prosečnih 2,7% godišnje u periodu od 1980. do 2015. godine na 1,9% godišnje u periodu od 2015. do 2021. godine.
- Poljoprivreda koristi veliki deo svetskih zaliha slatke vode. Poljoprivredno-prehrambeni sistemi koriste oko 70% slatke vode koja se zahvata širom sveta. Zato pametnija i efikasnija upotreba vode u poljoprivredi može značajno da doprinese očuvanju ovog dragocenog resursa.
- Čuvanje zemljišta znači i čuvanje naše budućnosti. Više od 60% zemljišta koje je degradirano usled ljudskih aktivnosti nalazi se na poljoprivrednom zemljištu. Zbog toga su očuvanje plodnosti zemljišta, odgovorno korišćenje vode i uvođenje novih načina upravljanja prirodnim resursima od ključnog značaja za proizvodnju hrane i otporniju poljoprivredu.
- Bezbednost hrane je važna za zdravlje svih nas. Svake godine oko 600 miliona ljudi oboli zbog unosa zdravstveno neispravne hrane, dok oko 420.000 ljudi izgubi život od posledica trovanja i infekcija izazvanih nebezbednom hranom.
- Nejednakost u dostupnosti dovoljnih količina hrane odgovarajućeg kvaliteta. Tokom 2025. godine oko 645 miliona ljudi suočavalo se sa glađu, dok 2,69 milijardi ljudi, odnosno skoro svaka treća osoba na svetu, nije mogla sebi da priušti zdravu ishranu.
- Velika količina hrane nikada ne stigne do tanjira. Oko 13% proizvedene hrane se izgubi između žetve i transporta, dok se dodatnih 19% hrane baca u maloprodaji ili od strane potrošača. Smanjenjem gubitaka i bacanja hrane možemo bolje iskoristiti resurse koje ulažemo u njenu proizvodnju.
- Podrška ženama u poljoprivredi može doneti značajne promene. Ženama koje se bave poljoprivredom potreban je bolji pristup znanju, finansijama, tehnologijama i inovacijama. Iako žene često upravljaju farmama slične veličine kao muškarci, produktivnost zemljišta koje obrađuju u proseku je 24% manja, što ukazuje na značaj boljeg pristupa resursima i mogućnostima.
- Tradicionalno znanje može pomoći u očuvanju prirode. Autohtoni narodi čine oko 6% svetskog stanovništva, a njihova tradicionalna znanja i načini proizvodnje i korišćenja hrane imaju važnu ulogu u očuvanju biodiverziteta. Njihova iskustva, koja se prenose generacijama, predstavljaju dragocen izvor znanja za održivo upravljanje prirodnim resursima.
Svako ima svoju ulogu!
Pretvaranje inovacija u konkretne rezultate zahteva partnerstvo i ulaganja. Vlade imaju centralnu ulogu u stvaranju uslova za uspeh – ulaganjem u istraživanja, jačanjem ruralne infrastrukture i donošenjem politika koje odgovorno proširuju pristup inovacijama.
Privatni sektor doprinosi mobilisanjem investicija, jačanjem lanaca snabdevanja i otvaranjem novih radnih mesta i poslovnih modela, uz primenu rešenja koja se mogu proširiti i dopreti do nedovoljno opsluženih grupa stanovništva.
Partnerstva između akademskih i istraživačkih institucija, civilnog društva, grupa proizvođača, sistema Ujedinjenih nacija i drugih aktera u oblasti razvoja od suštinskog su značaja za prenošenje rešenja iz istraživačkog rada u praksu.
Šta možete da uradite?
Svako od nas ima svoju ulogu u transformaciji agro-prehrambenih sistema. Način na koji se hranimo, smanjenje bacanja hrane i praćenje razvoja nauke i inovacija pomaže u oblikovanju potražnje za zdravijom i raznovrsnijom hranom iz održive poroizvodnje.
- Birajte raznovrsnu i hranljivu hranu
Kada god ste u mogućnosti, birajte raznovrsne sezonske namirnice – tako podržavate lokalne poljoprivrednike, ali i doprinosite sopstvenom zdravlju koristeći namirnice u sezoni u kojoj uspevaju kada su najbogatije hranljivim sastojcima.
- Smanjite bacanje hrane
Planirajte obroke unapred, pravilno čuvajte hranu i trudite se da na kreativan način iskoristite ostatke. Smanjenjem bacanja hrane čuvamo dragocene prirodne resurse koji su potrebni za njenu proizvodnju i doprinosimo održivijim prehrambenim sistemima.
- Podržite lokalne proizvođače
Kupujte od lokalnih poljoprivrednika i na lokalnim pijacama kada god i gde god je to moguće. Na taj način podržavate lokalnu ekonomiju i pomažete u očuvanju tradicije.
- Oslanjajte se na nauku pri donošenju odluka
Ne postoji jedno rešenje koje odgovara svima. Koristite pouzdane izvore informacija i donosite informisane odluke o tome šta jedete i koju hranu kupujete.
- Učite i delite znanje
Budite informisani o tome kako nauka i inovacije unapređuju proizvodnju hrane i poljoprivredu u vašoj zajednici. Delite ono što naučite tako što ćete čuvati tradicionalne recepte i istraživati nove, kreativne načine za korišćenje hrane, čuvajući kulturno nasleđe i istovremeno podstičući održive prakse.
- Brinite o prirodnim resursima
Mali koraci, poput štednje vode ili smanjenja prekomerne upotrebe plastike, doprinose zaštiti životne sredine za buduće generacije.
- Uključite se u svoju zajednicu
Uključite se u lokalne inicijative, edukativne aktivnosti i kampanje. Zajedničkim radom, zajednice mogu da dele tradiciju, istražuju nove ideje i pretvore svest u zajednički doprinos.
Ovogodišnji slogan: „Inovativna rešenja danas za bolju hranu sutra” podseća nas da su znanje, inovacije i zajedničko delovanje važni za izgradnju održivih agro-prehrambenih sistema i budućnosti u kojoj svi imaju pristup dovoljnoj količini bezbedne i raznovrsne hrane.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje i ove godine u okviru obeležavanja Svetskog dana hrane, 16. oktobra, aktivnosti usmerava na informisanje i edukaciju stanovništva, a posebno dece i mladih u cilju sticanja znanja, formiranja ispravnih stavova i ponašanja u vezi sa ishranom.
Ove godine je povodom Svetskog dana hrane raspisan konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Pravilna ishrana čuva tvoje zdravlje” sa ciljem podsticanja zdravstvenovaspitnog rada u predškolskim ustanovama i školama na temu značaja pravilne ishrane za zdravlje, a biće organizovana i predavanja, tribine i izložbe.